TV festival Press vitez raspisuje konkurs za peto jubilarno izdanje. I ove godine očekujemo video-pakete svih žanrova trajanja od 2 do 9 minuta, iz celog regiona bivše Jugoslavije, uz podsećanje da je predviđena i zasebna internacionalna kategorija za učesnike iz celog sveta. Veliki žiri koji čini petnaestak medijskih profesionalaca, ocenjivaće pismenim ocenama radove koji prođu selekciju, a nagrade se određuju rang listom nastalom prema srednjim ocenama. Kotizacija iznosi 1.200 dinara po svakom radu. Njome su obuhvaćeni novinar/reditelj, snimatelj i montažer. Organizatori i ove godine spremaju znatni fond novčanih nagrada, kao i putovanja po Evropi. Formular za učešće se zahteva na adresi info (at) tv-festival.org. Više informacija možete pronaći u odeljku Propozicije zvaničnog sajta TV festivala Press vitez na hiper linku http://www.tv-festival.org/strana.php?id=2&jez=понедељак, 30. август 2010.
ROK ZA SLANJE RADOVA NA PRESS VITEZ 2010: 15 OKTOBAR
TV festival Press vitez raspisuje konkurs za peto jubilarno izdanje. I ove godine očekujemo video-pakete svih žanrova trajanja od 2 do 9 minuta, iz celog regiona bivše Jugoslavije, uz podsećanje da je predviđena i zasebna internacionalna kategorija za učesnike iz celog sveta. Veliki žiri koji čini petnaestak medijskih profesionalaca, ocenjivaće pismenim ocenama radove koji prođu selekciju, a nagrade se određuju rang listom nastalom prema srednjim ocenama. Kotizacija iznosi 1.200 dinara po svakom radu. Njome su obuhvaćeni novinar/reditelj, snimatelj i montažer. Organizatori i ove godine spremaju znatni fond novčanih nagrada, kao i putovanja po Evropi. Formular za učešće se zahteva na adresi info (at) tv-festival.org. Više informacija možete pronaći u odeljku Propozicije zvaničnog sajta TV festivala Press vitez na hiper linku http://www.tv-festival.org/strana.php?id=2&jez=PRIVREMENI PREKID AŽURIRANJA
Zbog godišnjih odmora, sajt Udruženja novinara Vojvodine (UNV) privremeno neće biti ažuriran. Interval u kojem sajt neće biti nadopunjavan novim sadržajima je od 3. do 15. septembra ove godine. Hvala na razumevanju.
субота, 28. август 2010.
OSTAVKA NIJE STIGLA DO PREDSEDNIKA
Nakon što je predsednik SO Čaba Pinter na jučerašnjoj sednici izjavio da do njega još nije stigla pismena ostavka zamenika predsednika SO Žive Pavlova (DS) i da zbog toga nije uvrštena u dnevni red, šef odborničke grupe SRS i pokrajinski poslanik Milorad Bojin je to protumačio kao još jednu manipulaciju lokalne vlasti DS i SVM.
Tako je usvajanje lokalne strategije održivog razvoja opštine Čoka od 2010. do 2020. godine ostalo u senci ostavke zamenika predsednika SO, koju je podneo posle batinjanja pisca i novinara "Čokanske hronike" Đure Stanojevića pre više od mesec dana.
- Na ovakav način nas ne štite od nasilničkog ponašanja Žive Pavlova koji iako ne radi i dalje prima visoku platu. Dok se ova ostavka ne stavi na dnevni red, naša odbornička grupa ne želi da učestvuje u radu lokalnog parlamenta - rekao je Bojin i sa odbornicima SRS napustio sednicu.
Kao što je "Blic" objavio 22. jula, predsednik Izvršnog odbora Opštinskog odbora DS u Čoki i zamenik predsednika Skupštine opštine Živa Pavlov podneo je ostavku na sve javne i stranačke funkcije posle njegovog fizičkog napada na novinara Đuru Stanojevića, dopisnika "Čokanske hronike", 6. jula. Policija je zbog toga protiv njega podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog remećenja javnog reda i mira i nanošenja lakih telesnih povreda Đuri Stanojeviću.
- Živa Pavlov je podneo ostavku zbog svesti da demokrate nemaju pravo da se tako ponašaju, pogotovo kada obavljaju javne i stranačke funkcije. Opštinski odbor DS je prihvatio sve njegove ostavke i razrešio ga svih funkcija u stranci. Ostavka na mesto zamenika predsednika SO Čoka , kao i odustajanje od odborničkog mandata, biće stavljeni u proceduru. Stav DS u Čoki je da je Pavlov takvim ponašanjem naneo štetu ugledu DS i da zbog toga nije više u mogućnosti da obavlja javne, niti stranačke funkcije u ime DS u Čoki. Odluka je doneta posle konsultacija sa višim organima stranke i predstavlja većinsko raspoloženje među članovima organizacije DS Čoka - saopštio je odbor DS posle incidenta koji je uzburkao čokansku javnost.
U nastavku je usvojena strategija održivog razvoja opštine Čoka od 2010. do 2020. godine koji je odbornicima obrazložio predsednik opštine Predrag Mijić. Odbornici su razrešili školske odbore u osnovnim školama u Čoki, Ostojićevu i Padeju, kojima je istekao mandat početkom jula i imenovali nove članove školskih odbora.
(NE)ZAKONITA ODLUKA O PLATAMA FUNKCIONERA
Odbornici SRS tvrde da je odluka o ravnopravnom statusu, koeficijentima, platama i naknadama izabranih i postavljenih lica u opštini Čoka nezakonita, jer je predviđeno da u redovnom radnom odnosu bude zamenik predsednika SO Čoka sa koeficijentom od 5,00.
Ustavni sud je doneo odluku da ovo nije u skladu sa zakonom u opštini Vrbas i ukinuo je jer zakonom nije predviđeno da i zamenik predsednika SO bude u krugu lica koje moraju biti na stalnom radu, niti daje mogućnost lokalnoj samoupravi da proširuje ovaj krug - kažu radikali pozivajući se na "Službeni glasnik".
Nedeljko Kolundžija
"Blic", Petak 27. avgust 2010.
(Na fotografiji po izboru UNV: Živa Pavlov, lako tuče, teško ispunjava obećanja o ostavci)
четвртак, 26. август 2010.
KOME PLAĆATI RTV PRETPLATU
Prema Zakonu o radiodifuziji, radiodifuzne ustanove Srbije i Vojvodine obavljaju delatnost proizvodnje i emitovanja radio i TV programa i imaju posebne obaveze u ostvarivanju opšteg interesa, utvrđene ovim zakonom. Za finansiranje delatnosti ovihustanova, plaća se RTV pretplata. a tu obavezu imaju vlasnici radio i TV prijemnika.
Međutim, vlada je odlukom (oktobar 2009) osnovala Javno preduzeće za upravljanje emisionom infrastrukturom, pod poslovnim imenom Javno preduzeće „Emisiona tehnika i veze" (JP ETV). Ovo preduzeće je dužno da, između ostalog, obezbedi: nesmetano funkcionisanje emisione infrastrukture na teritoriji Srbije; bezbedan rad sredstava i objekata u funkciji emitovanja programa...
Danom registracije u registar privrednih subjekata (16. februar 2010), JP ETV počinje da koristi pokretne i nepokretne stvari, imovinska prava i druga sredstva emisione infrastrukture od Radiodifuzne ustanove Srbije (RUS, tzv. RTS), i preuzima zaposlene u RUS-u.
Novim Zakonom o elektronskom komunikacijama (jul 2010) potvrđeno je rešenje iz pomenute odluke: Javno preduzeće osnovano za upravljanje emisionom infrastrukturom (JP ETV) uspostavlja elektronsku komunikacionu mrežu za multipleksiranje, distribuciju i emitovanje digitalnog televizijskog programa.
Prema tome, po propisima, RUS je podeljen na dve organizacije: prvu koja obavlja delatnost proizvodnje radio i TV programa, tj. usluge ili servise pružanja medijskih sadržaja; i drugu za emitovanje radio i TV programa, tj. usluge ili servise distribucije i emitovanja medijskih sadržaja. Postavlja se pitanje da li bi vlasnici radio i TV prijemnika, kao slušaoci i gledaoci radio i TV programa, odnosno korisnici i potrošači radiodifuznih servisa ili usluga, trebalo da plaćaju RTV pretplatu smanjenom RUS-u ili „novom" JP ETV, ili i RUS-u i JP ETV?
Dejan R.Popović, dipl. inž. Beograd
ЧАСОПИС ЛИНК НА ПРОДАЈУ
Управни одбор ЛИНК Паблишинг д.о.о. из Новог Сада одлучио да прода предузеће заједно са оснивачким правима на ЛИНК, часопис за професионалце у медијима.
Први број ЛИНК- а, изашао је у октобру 2002. Од тада до данас изашла су 92 броја и ЛИНК се развио у најпопуларнији стручно научни часопис из области медија на простору бивше Југославије.
Извор УНС онлајн, 26.08.2010.
Први број ЛИНК- а, изашао је у октобру 2002. Од тада до данас изашла су 92 броја и ЛИНК се развио у најпопуларнији стручно научни часопис из области медија на простору бивше Југославије.
Извор УНС онлајн, 26.08.2010.
среда, 25. август 2010.
NUNS NAPRAVIO ONLAJN PROFIL DARKA ŠARIĆA
Izvor: Alo!, 24.08.2010; Strana: 5
ONLAJN profil trenutno najtraženijeg kriminalca i begunca Darka Šarića, osumnjičenog za šverc narkotika, koji sadrži mnoštvo informacija o njegovim saradnicima, kompanijama koje je kontrolisao i njegovoj imovini, dostupan je na sajtu „www.reportingproject. net“, saopštilo je juče Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Profil su sastavili novinari Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a, a među dokumentima su kompanijski zapisi i bankovni transferi iz kojih se vidi kako su Šarić i saradnici investirali desetine miliona evra iz ofšor zona u Srbiju. Na sajtu su dostupne optužnice i presude koje pokazuju kriminalnu prošlost Šarića, saradnika, katastarski izvodi o nepokretnostima, saopštenja tužilaštva, dozvole za oružje, odnosno brojni dokumenti i podaci dragoceni za novinare i medije koji izveštavaju o organizovanom kriminalu, navedeno je u saopštenju NUNS-a.
петак, 20. август 2010.
DOSIJE O UBIJENIM NOVINARIMA
BEOGRAD - Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je juče da na svom sajtu pokreće rubriku Dosije sa podacima o ubijenim novinarima i medijskim radnicima, kao i podacima o novinarima i novinarskim ekipama koje se vode kao nestale ili čije okolnosti smrti nisu rasvetljene, a radili su za srpske medije od 1991. godine.
Udruženje novinara će na svom sajtu http://www.uns.org.rs/ danas pokrenu-
ti posebnu rubriku, dan uoči 21. avgusta, kada se obeležava 12 godina od nestanka novinarske ekipe Radio Prištine kod Velike Hoče. Do danas se kao nestali vode Slavko Perinić i Đuro Slavuj, koji su krenuli na novinarski zadatak 21. avgusta 1998. godine.
Predstavnici UNS-a i porodica nestalih će u subotu, 21. avgusta, otići na mesto gde su poslednji put viđeni Perinić i Slavuj, na putu Velika Hoča - Orahovac na Kosovu i Metohiji. Na tom mestu će, navodi se u saopštenju, razviti transparent „Vratite nam naše kolege“, sa tekstom napisanim na srpskom i albanskom jeziku. Slavuj i Perinić su tog 21. avgusta automobilom krenuli u selo Zočište, gde je Slavuj nameravao da napravi reportažu o pravoslavnom manastiru iz kojeg su, mesec dana ranije, teroristi oteli sedam monaha i jednu monahinju, a njihova sudbina još nije rasvetljena. (AG.)
Autor: PRENETO
четвртак, 19. август 2010.
VETERANI NEZADOVOLJNI SMAJLOVIĆEVOM
Beograd - Udruženje novinara Srbije (UNS) isključilo je iz članstva petoro novinara, od kojih tri člana Aktiva veterana ovog udruženja, kao i članove Društva novinara Vojvodine, jer su navodno prekršili Statut udruženja kritikujući rad udruženja i izbornu skupštinu na kojoj je izabrana za predsednicu Ljliljana Smajlović, rekao je na konferenciji za novinare Mirko Marinović. Marinović je, inače, jedan od članova UNS-a, koji je ove godine isključen iz udruženja.
- UNS eliminiše sve neistomišljenike i time je uveo cenzuru, diktaturu i jednoumlje - istakao je Marinović.
U pismu Ljiljane Smajlović, predsednice UNS-a, upućenom veteranima, navodi se da je Marinović isključen, jer je kršio statut udruženja, time što je u javnosti „lažno predstavljao privremeno rešenje MUP-a“ o ukidanju rešenja o izboru Smajlovićeve za predsednicu UNS-a“.
Marinović tvrdi da su organizatori izborne skupštine 2009, kada je izabrana za predsednicu Smajlovićeva „hteli po svaku cenu da osiguraju nastavak politike na bazi privatnih interesa“.
Smajlovićeva kaže za Danas da je „pravilno uočeno da se UNS menja i reformiše, kao i da promene uvek prate otpori“. „Logično je da otpor promenama pruža jedan broj starijih kolega koji se sećaju doba u kome su oni predstavljali duh vremena. Nisu baš sva sredstva dozvoljena u borbi za prevlast u Udruženju, da bi nekolicina veterana za predsednika nametnula Đuru Bilbiju“, ističe Smajlovićeva.
Antrfile:
Pismo Međunarodnoj federaciji novinara
O ovom slučaju, veterani su se obratili pismom i Međunarodnoj federaciji novinara, u kojem se navodi da „Smajlovićeva, otkako je izabrana, konstantno sprovodi odmazdu prema neistomišljenicima“.
(Upotrebljena fotografija Medija centar Beograd, sa konferencije koju su veterani održali 19.08.2010)
MINISTARSTVO FINANSIJA NE IZVRŠAVA OBAVEZE
Izvor: Danas, 19.08.2010; Strana: 4
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, govori za Danas
RAZGOVOR
Beograd - U proteklih sedam meseci registrovano je 1.686 predmeta povodom žalbi na nepoštovanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, dok je u prošloj godini registrovano 1.865, a godinu dana pre 1.517. To znači da bi do kraja godine broj predmeta mogao biti i dvostruko veći nego prethodne - ističe za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
- Dobro je što građani, na ovaj način insistiraju na ostvarivanju svog prava i potvrđuju poverenje u Poverenika za informacije. S druge strane, konstantno visok i rastući broj žalbi govori da još ima mnogo problema u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama. Naravno, treba imati u vidu da i ukupan broj zahteva za pristup informacijama organima vlasti stalno raste, te da, sem toga što raste broj žalbi, raste i broj slučajeva u kojima se pravo ostvaruje bez problema - objašnjava Šabić.
- Koji državni organ je najmanje ažuran kada je posredi slobodan pristup informacijama?
- Ako treba da izdvojim nekog, to je Ministarstvo finansija, i zbog značajnog broja žalbi, i zbog nekih neizvršenih naloga Poverenika, ali i zbog neizvršavanja nekih zakonom utvrđenih obaveza prema javnosti. Na primer, prema Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, to ministarstvo je dužno da vodi i javno objavljuje registar sa podacima o broju zaposlenih i angažovanih lica, kao i podacima o iznosu isplaćenom za plate, dodatke i naknade u svim organima vlasti, ali to ne čini. Usled toga, javnost do ovih podataka dolazi tek nakon intervencije Poverenika.
- Kojem državnom organu stiže najveći broj zahteva?
- Verovatno MUP, Ministarstvu finansija i Agenciji za privatizaciju. Nezavisno od toga kojem organu se najčešće obraćaju, predmet interesovanja su informacije o budžetskim rashodima, javnim nabavkama, privatizacijama i slično. Evidentno je da je od više potencijala Zakona o slobodnom pristupu informacijama najbolje prepoznat onaj antikorupcijski.
- Podneto je 140 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv državnih organa, što je znatno manje u odnosu na ukupan broj prekršaja. Kako to komentarišete i koliko je prekršaja inače?
- Tih 140 zahteva podnelo je Ministarstvo za državnu upravu u ovoj godini, od kada je to u njegovoj nadležnosti. U prethodnih pet godina, ranije nadležno Ministarstvo za kulturu podnelo je otprilike isto toliko. Tih nekoliko stotina prekršajnih postupaka je malo u poređenju sa brojem prekršaja od više hiljada. Sa takvom „kaznenom politikom“ prosto je neverovatno da smo postigli i ovo.
- Koliko je procesuirano takvih slučajeva dosad?
- Procesuirano je oko 300 predmeta, a samo nekoliko desetina njih okončano je novčanim kaznama ili opomenama. Neki su još u postupku, a neki su, kao i hiljade onih koji nisu pokrenuti, zastareli. Ta se praksa mora menjati.
Antrfile:
Pravosuđe kvari prosek
- Da li su Vam pristigli svi izveštaji o radu državnih organa za 2009? Koliko njih još nije poslalo te izveštaje i da li možete da navedete neke od organa koji to nisu učinili?
- Za 2009. stiglo je 737 izveštaja, što je za preko sto više nego za prethodnu godinu i dva i po puta više nego, na primer, za 2005. To ipak nije razlog da budemo zadovoljni. Veliki broj organa javne vlasti još ne izvršava ovu zakonsku obavezu. „Olakšavajuća“ činjenica je da su oni najvažniji, najviši, odnosno praktično svi državni organi ovu obavezu izvršili, kao i velika većina lokalnih samouprava. Prosek su pokvarili organi pravosuđa što je donekle objašnjivo organizacionim promenama i selidbama vezanim za reformu pravosuđa.
Autor: BOJAN CVEJIĆ
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, govori za Danas
RAZGOVOR
- Dobro je što građani, na ovaj način insistiraju na ostvarivanju svog prava i potvrđuju poverenje u Poverenika za informacije. S druge strane, konstantno visok i rastući broj žalbi govori da još ima mnogo problema u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama. Naravno, treba imati u vidu da i ukupan broj zahteva za pristup informacijama organima vlasti stalno raste, te da, sem toga što raste broj žalbi, raste i broj slučajeva u kojima se pravo ostvaruje bez problema - objašnjava Šabić.
- Koji državni organ je najmanje ažuran kada je posredi slobodan pristup informacijama?
- Ako treba da izdvojim nekog, to je Ministarstvo finansija, i zbog značajnog broja žalbi, i zbog nekih neizvršenih naloga Poverenika, ali i zbog neizvršavanja nekih zakonom utvrđenih obaveza prema javnosti. Na primer, prema Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, to ministarstvo je dužno da vodi i javno objavljuje registar sa podacima o broju zaposlenih i angažovanih lica, kao i podacima o iznosu isplaćenom za plate, dodatke i naknade u svim organima vlasti, ali to ne čini. Usled toga, javnost do ovih podataka dolazi tek nakon intervencije Poverenika.
- Kojem državnom organu stiže najveći broj zahteva?
- Verovatno MUP, Ministarstvu finansija i Agenciji za privatizaciju. Nezavisno od toga kojem organu se najčešće obraćaju, predmet interesovanja su informacije o budžetskim rashodima, javnim nabavkama, privatizacijama i slično. Evidentno je da je od više potencijala Zakona o slobodnom pristupu informacijama najbolje prepoznat onaj antikorupcijski.
- Podneto je 140 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv državnih organa, što je znatno manje u odnosu na ukupan broj prekršaja. Kako to komentarišete i koliko je prekršaja inače?
- Tih 140 zahteva podnelo je Ministarstvo za državnu upravu u ovoj godini, od kada je to u njegovoj nadležnosti. U prethodnih pet godina, ranije nadležno Ministarstvo za kulturu podnelo je otprilike isto toliko. Tih nekoliko stotina prekršajnih postupaka je malo u poređenju sa brojem prekršaja od više hiljada. Sa takvom „kaznenom politikom“ prosto je neverovatno da smo postigli i ovo.
- Koliko je procesuirano takvih slučajeva dosad?
- Procesuirano je oko 300 predmeta, a samo nekoliko desetina njih okončano je novčanim kaznama ili opomenama. Neki su još u postupku, a neki su, kao i hiljade onih koji nisu pokrenuti, zastareli. Ta se praksa mora menjati.
Antrfile:
Pravosuđe kvari prosek
- Da li su Vam pristigli svi izveštaji o radu državnih organa za 2009? Koliko njih još nije poslalo te izveštaje i da li možete da navedete neke od organa koji to nisu učinili?
- Za 2009. stiglo je 737 izveštaja, što je za preko sto više nego za prethodnu godinu i dva i po puta više nego, na primer, za 2005. To ipak nije razlog da budemo zadovoljni. Veliki broj organa javne vlasti još ne izvršava ovu zakonsku obavezu. „Olakšavajuća“ činjenica je da su oni najvažniji, najviši, odnosno praktično svi državni organi ovu obavezu izvršili, kao i velika većina lokalnih samouprava. Prosek su pokvarili organi pravosuđa što je donekle objašnjivo organizacionim promenama i selidbama vezanim za reformu pravosuđa.
Autor: BOJAN CVEJIĆ
среда, 18. август 2010.
GRAĐANSKOM NEPOSLUŠNOŠĆU PROTIV (NE)ZAKONITE PRETPLATE?
LAJOŠ BALA LACI IZ TREŠNJEVCA PRESAVIO TABAK PA UZVRAĆA NA OPOMENU RTS-a ZA NAPLATU DUGOVANJA
Lajoš Bala Laci iz Trešnjevca, nekadašnji savezni poslanik iz vremena SR Jugoslavije i državne zajednice SCG, bivši prvi čovek kanjiške opštine, sada na dužnosti predsednika mesne zajednice Trešnjevac, presavio je tabak i Radio-televiziji Srbije uputio odgovor na opomenu pred utuženje zbog neplać anja TV-pretplate. Bala je RTS-u skrenuo pažnju na to da je 16. avgusta 2010, kao običnu pošiljku, dobio opomenu pred utuženje (što bi, kako otpisuje u prestonicu, mogao i poricati), kojom se od njega traži naplata neisplaćene pretplate do 30. septembra 2009. godine.
Bala otpisuje RTS-u da ne namerava da plaća nikakvu pretplatu, te da će sve poznanike i nepoznate ljude zamoliti da se pozivaju na argumente koje poteže, da bi se sredstvima građanske neposlušnosti mogli boriti, kako tvrdi, protiv neustavne i nezakonite pretplate.
Zamera Bala na tome da u dopisu koji mu je prosleđen nezakonito ne postoji pouka o pravnom leku, ali ipak odgovara na opomenu RTS-u da bi obelodanio činjenice zbog kojih nije spreman da plati "protivustavnu i protivzakonitu pretplatu". Poziva se na Ustav Republike Srbije koji u 51. članu garantuje građanima pravo na obaveš tenost, istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od javnog značaja, te da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.
Opomena se poziva na Zakon o radiodifuziji, koji je Bala pomno proučavao, posebno one stavke koje se odnose na izvore finansiranja javnog radiodifuznog servisa, a rugi osnov na koji se poziva opomena je Ugovor za obveznika pretplate, što Bala osporava dodatnim konstatacijama. Pošto Ustav obaveštavanje građana garantuje samo kao pravo građana, a ne kao i obavezu, zato kod svake obavezne materijalne naplate koja se vezuje za obaveštavanje postoji sumnja neustavnosti, tvrdi Bala, ukazujuć i i na neusklađenost pojedinih članova Zakona o radiodifuziji, dodajući da s RTS-om nije sklopio nikakav ugovor, pa traži da se na njega ne pozivaju, kao što je to učinjeno dobijenom opomenom pred utuženje. Bala predočava da, po njegovom saznanju, RTS nije sproveo nikakav postupak javne nabavke u vezi s prikupljanjem pretplate, pa zbog toga smatra da je firma "Elektrovojvodina" nezakonito naplaćuje. On takođe ukazuje na to da u slučaju informisanja servisi koji vrše obaveštavanje od javnog značaja mogu steći nepošteno preimućstvo nasuprot ostalih sredstava informisanja, pa i u tom pogledu postoji sumnja u neustavnost, te da bi, ukoliko bi prihvatio stavove RTS-a, na osnovu iste logike, na primer, i Nacionalni savet Mađara mogao uvesti obaveznu pretplatu u slučaju medija čiji je on osnivač ("Mađar so", "Het nap"...).
Ne može se, po pismu koje je Bala uputio RTS-u, zanemariti ni činjenica da u Trešnjevcu postoji mreža kablovske televizije, pa se signal dobija posredstvom provajdera, koji, po njegovom saznanju, takođe plaća pretplatu za TV-kanale javnog servisa, pa ukazuje na to da svaka nova naplata znači da se za istu uslugu pretplata traži više puta, što smatra nelogičnim.
Antrfile:
Republika „Zicer”
U akcijama građanske neposlušnosti Bala se izveštio u vreme raspada SFRJ, kada je pre dve nepune decenije za one koji su odbijali pozive JNA za rezervu i odlazak na ratišta u Trešnjevcu organizovao Republiku "Zicer", okupivši istomišljenike u kafiću tog imena. Pokretač tadašnje republike neposlušnih rezervista morao je na sud, ali kako će se završiti protivljenje da plati TV pretplatu javnom servisu i poziv istomišljenicima na neposluš nost, tek će se videti: da li će administracija Aleksandra Tijanića uspeti da mu naplati dug za pretplatu, ili će Bala formirati Republiku nesposlušnih TV pretplatnika?
Ustavni sud Srbije i RTS
Evidentno je da je krajem februara ove godine Ustavni sud Srbije dostavio RTSu rešenje da je TV pretplata zakonita i da ne prihvata nijedan od podnetih zahteva da se ispita ustavnost njenog plaćanja, konstatujući da ustanovljenje posebnog nezavisnog Javnog radiodifuznog servisa, koji podrazumeva i njegovu finansijsku nezavisnost, predstavlja međunarodno prihvaćen standard u ovoj oblasti. Po podacima koje je saopštavao RTS, lane je postupak prinudne naplate pokrenut protiv 116.000 građana uz očekivanje da će taj broj u ovoj godini biti znatno veći.
Autor: M. MITROVIĆ
GDE ĆE SE ŠTAMPATI DNEVNIK?
Izvor: Danas, 18.08.2010; Strana: 14
Novi Sad - Iako je Protokolom o prekidu štrajka radnika Dnevnik Holdinga, koji su potpisali predstavnici Vlade Vojvodine i sindikata ove kuće, predviđeno da se list Dnevnik u roku od osam dana ponovo štampa u Holdingu, po svemu sudeći, ovo neće biti ispoštovano.
Kako je za Danas rekao direktor Štamparije Holdinga Milorad Šaša, pregovori sa predstvanicima Dnevnik Vojvodina Presa, izdavačem lista Dnevnik, još nisu ni započeli. S druge strane saznajemo da je VAC, koji je 55 odsto vlasnik DVP, isporučio Forumu sto tona papira kao kompenzaciju za štampanje lista. Nedavno je između DVP i Foruma potpisan ugovor o štampanju, koji podrazumeva otkazni rok od mesec dana.
Ostatak vlasništva nad DVP ima Dnevnik Holding čiji je osnivač Skupština Vojvodine. Koncern VAC je pre dva meseca najavio napuštanje Srbije. Pred sudom u Esenu pri kraju je spor u kojem Holding od DVP za neplaćenu kiriju traži oko 700.000 evra. Holding je podneo i tužbu kojom od VAC-a potražuje oko 2,2 miliona evra za neplaćenje brenda lista Dnevnik. Ugovorom o osnivanju DVP je praktično ugašen stari list Dnevnik, naslednik Slobodne Vojvodine, koji je od strane partizana osnovan za vreme Drugog svetskog rata. Za izlazak iz DVP, VAC traži nešto preko pet miliona evra.
Autor: M. U.
Novi Sad - Iako je Protokolom o prekidu štrajka radnika Dnevnik Holdinga, koji su potpisali predstavnici Vlade Vojvodine i sindikata ove kuće, predviđeno da se list Dnevnik u roku od osam dana ponovo štampa u Holdingu, po svemu sudeći, ovo neće biti ispoštovano.
Kako je za Danas rekao direktor Štamparije Holdinga Milorad Šaša, pregovori sa predstvanicima Dnevnik Vojvodina Presa, izdavačem lista Dnevnik, još nisu ni započeli. S druge strane saznajemo da je VAC, koji je 55 odsto vlasnik DVP, isporučio Forumu sto tona papira kao kompenzaciju za štampanje lista. Nedavno je između DVP i Foruma potpisan ugovor o štampanju, koji podrazumeva otkazni rok od mesec dana.
Ostatak vlasništva nad DVP ima Dnevnik Holding čiji je osnivač Skupština Vojvodine. Koncern VAC je pre dva meseca najavio napuštanje Srbije. Pred sudom u Esenu pri kraju je spor u kojem Holding od DVP za neplaćenu kiriju traži oko 700.000 evra. Holding je podneo i tužbu kojom od VAC-a potražuje oko 2,2 miliona evra za neplaćenje brenda lista Dnevnik. Ugovorom o osnivanju DVP je praktično ugašen stari list Dnevnik, naslednik Slobodne Vojvodine, koji je od strane partizana osnovan za vreme Drugog svetskog rata. Za izlazak iz DVP, VAC traži nešto preko pet miliona evra.
уторак, 17. август 2010.
UDBAŠKI KAZAMAT
Izvor: Blic, 17.08.2010; Strana: 2
„Blic“ komentar
Vuk Z. Cvijić novinar
Novinarka Radislava - Dada Vujasinović mrtva je više od 16 godina, a država je tek prošle godine priznala da je u pitanju ubistvo, preko beogradskog tužilaštva, koje je sada najavilo reviziju postupka.
Pravda je spora, ali dostižna, možda će neko reći, ali ovde još nema pravde, već je samo pokazana dobra volja da se do nje dođe. Sramota je što je prošlo deset godina od demokratskih promena da bi se pokazala dobra volja da se ovo očito ubistvo, i jedno od prvih zbog drugačijeg mišljenja, razreši.
Neki tvrde da je posle toliko vremena teško otkriti počinioce i naredbodavce, ali to baš nije tako. Dada Vujasinović ubijena je u vremenu kada se zločin nije skrivao i kada je služio kao javna opomena za drugačije mišljenje. Ona je ubijena, kada ju je tužio Glavni odbor SPS i nakon što je posle serije ubistava u Beogradu, pozvala Željka Ražnatoviæa Arkana i pitala ga je: „Ko je sledeći?“, a on je odgovorio: „Ti, slobodno to napiši“. Ona je to i objavila.
Ukoliko zločinci ne mogu odmah da se pronađu, može da se uradi, ono što je trebalo odavno, a to je da se na odgovornost pozovu veštaci, policajci, udbaši, koji su prikrivali da je reč o ubistvu, obmanjujući Dadine roditelje i celokupnu javnost da se novinarka ubila. Dok se ne otkriju ubice Dada Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, Srbija će biti udbaški kazamat.
Autor: VUK Z. CVIJIĆ
„Blic“ komentar
Vuk Z. Cvijić novinar
Novinarka Radislava - Dada Vujasinović mrtva je više od 16 godina, a država je tek prošle godine priznala da je u pitanju ubistvo, preko beogradskog tužilaštva, koje je sada najavilo reviziju postupka.
Pravda je spora, ali dostižna, možda će neko reći, ali ovde još nema pravde, već je samo pokazana dobra volja da se do nje dođe. Sramota je što je prošlo deset godina od demokratskih promena da bi se pokazala dobra volja da se ovo očito ubistvo, i jedno od prvih zbog drugačijeg mišljenja, razreši.
Neki tvrde da je posle toliko vremena teško otkriti počinioce i naredbodavce, ali to baš nije tako. Dada Vujasinović ubijena je u vremenu kada se zločin nije skrivao i kada je služio kao javna opomena za drugačije mišljenje. Ona je ubijena, kada ju je tužio Glavni odbor SPS i nakon što je posle serije ubistava u Beogradu, pozvala Željka Ražnatoviæa Arkana i pitala ga je: „Ko je sledeći?“, a on je odgovorio: „Ti, slobodno to napiši“. Ona je to i objavila.
Ukoliko zločinci ne mogu odmah da se pronađu, može da se uradi, ono što je trebalo odavno, a to je da se na odgovornost pozovu veštaci, policajci, udbaši, koji su prikrivali da je reč o ubistvu, obmanjujući Dadine roditelje i celokupnu javnost da se novinarka ubila. Dok se ne otkriju ubice Dada Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, Srbija će biti udbaški kazamat.
RADIO ZRENJANINU PRIZNANJE DVAJU MINISTARSTAVA
NA MLADIMA PREDAJNIK OSTAJE
Izvor: Dnevnik, 17.08.2010; Strana: 15
Regionalni radio Zrenjanin dobio je priznanje “Mladgrad 2010” u kategoriji za ukupan doprinos medija unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici, koje dodeljuju Građanske inicijative, u saradnji s Ministarstvom za omladinu i sport i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Dodela priznanja organizovana je u okviru obeležavanja Međunarodnog dana mladih, a predstavnicima pomenute medijske kuće plaketu je uručila ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković.
Ovim povodom juče je predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton u svom kabinetu upriličio prijem za direktorku Zrenjanina Ljiljanu Popović, njenu zamenicu Nadicu Jakovljev i urednika programa za mlade Nedeljka Golušina, koji su prvog čoveka lokalnog parlamenta upoznali s nagrađenim projektom, ali i problemima s kojima se danas suočava ova radio-stanica.
– Prošle godine smo, na osnovu konkursa Pokrajinskog sekretarijata za informisanje, dobili novac za realizaciju emisije za mlade “Kul zon”, za koju smo i dobili priznanje. Ono pokazuje da su kod nas najbolje isprepletani mladost i iskustvo – rekla je Ljiljana Popović, i požalila se na to da Zrenjanin sve što radi – radi preko “štapa i kanapa”, jer se sve iz gradskog budžeta izdvaja manje novca za finansiranje ovog javnog preduzeća.
Nadica Jakovljev je naglasila da je projekat u međuvremenu istekao, da je novac za njegovu realizaciju nestao, ali da su autori emisije “Kul zon” nastavili da rade iz entuzijazma, bez honorara. Iza ove veoma popularne emisije, inače, stoje Nemanja Goluš in i Katarina Vučetić.
– Trudimo se da regrutujemo nove slušaoce jer moramo privući mlade, a to smo postigli i ovim projektom. Uspeh je još veći ako imamo u vidu da danas imamo poplavu vrlo negativnih informacija o mladima, u kojima se oni pojavljuju kao nasilnici – ocenila je Nadica Jakovljev. Predsednik zrenjaninske Skupštine Aleksandar Marton obećao je dalju pomoć lokalne samouprave radiju Zrenjanin, i ukazao na problem slabe čujnosti u pojedinim delovima regiona zbog nezakonitog rada divljih stanica. – Posle Tise, ka Novom Sadu, nema signala zbog nelegalne radiostanice u Žablju. Neverovatno je da se na desetak kilometara od grada ne čuje regionalni radio! Ukazivali smo na taj slučaj i izvršićemo dodatne pritiske na nadležne da se to reši – poručio je Marton.
Autor: Ž. BALABAN
Izvor: Dnevnik, 17.08.2010; Strana: 15
Ovim povodom juče je predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton u svom kabinetu upriličio prijem za direktorku Zrenjanina Ljiljanu Popović, njenu zamenicu Nadicu Jakovljev i urednika programa za mlade Nedeljka Golušina, koji su prvog čoveka lokalnog parlamenta upoznali s nagrađenim projektom, ali i problemima s kojima se danas suočava ova radio-stanica.
– Prošle godine smo, na osnovu konkursa Pokrajinskog sekretarijata za informisanje, dobili novac za realizaciju emisije za mlade “Kul zon”, za koju smo i dobili priznanje. Ono pokazuje da su kod nas najbolje isprepletani mladost i iskustvo – rekla je Ljiljana Popović, i požalila se na to da Zrenjanin sve što radi – radi preko “štapa i kanapa”, jer se sve iz gradskog budžeta izdvaja manje novca za finansiranje ovog javnog preduzeća.
Nadica Jakovljev je naglasila da je projekat u međuvremenu istekao, da je novac za njegovu realizaciju nestao, ali da su autori emisije “Kul zon” nastavili da rade iz entuzijazma, bez honorara. Iza ove veoma popularne emisije, inače, stoje Nemanja Goluš in i Katarina Vučetić.
– Trudimo se da regrutujemo nove slušaoce jer moramo privući mlade, a to smo postigli i ovim projektom. Uspeh je još veći ako imamo u vidu da danas imamo poplavu vrlo negativnih informacija o mladima, u kojima se oni pojavljuju kao nasilnici – ocenila je Nadica Jakovljev. Predsednik zrenjaninske Skupštine Aleksandar Marton obećao je dalju pomoć lokalne samouprave radiju Zrenjanin, i ukazao na problem slabe čujnosti u pojedinim delovima regiona zbog nezakonitog rada divljih stanica. – Posle Tise, ka Novom Sadu, nema signala zbog nelegalne radiostanice u Žablju. Neverovatno je da se na desetak kilometara od grada ne čuje regionalni radio! Ukazivali smo na taj slučaj i izvršićemo dodatne pritiske na nadležne da se to reši – poručio je Marton.
Autor: Ž. BALABAN
недеља, 15. август 2010.
NAGRADA RADIJU 021
Novi Sad - Povodom Međunarodnog dana mladih, Radio 021 dobio je nagradu za ukupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici. Priznanje „Mladgrad“, koje se dodeljuje prvi put, priznanje je za doprinos lokalnih samouprava i medija unapređenju položaja mladih, a dodeljuju ga Građanske inicijative u saradnji s Ministarstvom za omladinu i Ministarstvom za lokalnu samoupravu. Medij koji se, prema oceni žirija, najviše i najbolje bavio problemima mladih je portal youth.rs, a uz Radio 021, nagrađeni su i Radio Novi Sad, RTS, Radio Zrenjanin, kruševački nedeljnik „Grad“ i portal infostud.com. Uz medije, priznanja je dobilo još 17 gradova i opština, te dve omladinske grupe.
Autor: R. D.
среда, 11. август 2010.
UNV POZIVA ČLANOVE UNS-a DA GA NE NAPUŠTAJU: NIKADA NISMO BILI ZA RAZBIJANJE TRADICIONALNIH ORGANIZACIJA!
Ovih dana dobili smo mnogo poziva zbunjenih članova UNS-a koji su pitali kakav je stav naše organizacije, to jest da li je potrebno da napuste UNS kako bi prešli u naš UNV, ili da li možemo da im objasnimo kakva je funkcija od UNS-a otcepljenog Društva novinara Vojvodine (DNV). Udruženje novinara Vojvodine (UNV) iz Zrenjanina snažno poziva sve članove UNS-a da ostanu u njemu jer nam nikada nije bio cilj da rasparčavamo druge organizacije, bilo da je reč o UNS-u ili NUNS-u. Ukoliko bilo koja organizacija ima manjkavosti, zadatak članova je da je iznutra popravljaju. Mi smo zauzeli stav da nije potrebno napuštati UNS kako bi se postao član naše organizacije UNV, a osećamo obavezu da obavestimo one koji su nas pitali o DNV-u da moraju biti svesni da im DNV neće pružati povlastice koje im je pružao UNS, to jest da DNV nije više u pravnom smislu deo UNS-a. Bar je takva trenutna situacija. Takođe, tvrdnje da je DNV najmasovnija organizacija u Pokrajini su lažne. DNV je regrutovao članove automatizmom, stari Statut UNS-a je sve svoje članove posredno učlanjivao u DNV ako im je mesto stanovanja u Vojvodini, a za to je dokaz bila knjižica UNS-a. Svi koji žele, moraće da se u novonastaloj situaciji ponovo učlane u DNV jer je sada zasebno pravno lice. Prema informacijama koje posedujemo, DNV trenutno ima oko 30 članova, a UNS na teritoriji Vojvodine oko 400 sa plaćenim članarinama i otprilike još toliko sa neplaćenim članarinama. Ali, ipak, molimo članove UNS-a da se za sve dodatne informacije obrate svojoj matičnoj organizaciji, ili novootcepljenom DNV-u koji je registrovan u ulici Marije Trandafil 14 u Novom Sadu. UNS ima sajt http://www.uns.org.rs/, na njemu možete naći potrebne kontakte, novootcepljeni DNV ga nema ali kao njegov predsednik u APR-u registrovan je Mladen Bulut.
Ujedno obaveštavamo čitaoce ovog teksta da za najautentičniju organizaciju u Pokrajini, sa tradicijom, smatramo Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), koji je prijateljska organizacija UNV-u.
Igor Aleksić, predsednik Udruženja novinara Vojvodine (UNV) sa sedištem u Zrenjaninu
Napomena: UNV I DNV SU SASVIM DVE ODVOJENE ORGANIZACIJE. DNV JE DONEDAVNO BIO OGRANAK UNS-a, A NAŠ UNV NEMA NIKAKVE VEZE SA UNS-om
Ujedno obaveštavamo čitaoce ovog teksta da za najautentičniju organizaciju u Pokrajini, sa tradicijom, smatramo Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), koji je prijateljska organizacija UNV-u.
Igor Aleksić, predsednik Udruženja novinara Vojvodine (UNV) sa sedištem u Zrenjaninu
Napomena: UNV I DNV SU SASVIM DVE ODVOJENE ORGANIZACIJE. DNV JE DONEDAVNO BIO OGRANAK UNS-a, A NAŠ UNV NEMA NIKAKVE VEZE SA UNS-om
субота, 7. август 2010.
VETRENJAČE, ZVEZDE I POSLEDNJI ATOM BIĆA
U SUSRET PETOJ GODINI TV FESTIVALA PRESS VITEZ: PREDSEDNIK IGOR ALEKSIĆ IZ PRIVATNOG UGLA
Igor Aleksić se poslednjih godina malo eksponira u javnosti, premda je osnivač TV Festivala Press vitez, ali i Društva srpsko-američkog prijateljstva, kao i Udruženja novinara Vojvodine, pa smo odlučili da predstavimo i njegovu privatnu stranu. Ali pre toga, da podsetimo na to kako izgleda njegova karijera kada se pogleda iz profila.
Godine 1992. je počeo na Radiju i u listu Zrenjanin, 1994. paralelno radi na tada najslušanijem novosadskom Radio "Dunavu" i u dnevnom listu "Dnevnik", pomalo i na TV NS, 1996. se sasvim preselio na RTV Novi Sad, na kojoj je ostao sve do 2004, dok je paralelno 2003. počeo da radi na TV Servisu Glasa Amerike na kojem se zadržao do 2007, a s TV ekrana se povukao početkom 2009. radeći emisiju "Ovde Vojvodina" na TV B92. Jednu školsku godinu je predavao na beogradskom odeljenju Univerziteta u Novom Pazaru. Danas je predavač novinarskih predmeta na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je petnaestak nagrada za novinarstvo, među kojima su značajnije Zlatna medalja grada Beograda za režiju prvog značajnog domaćeg dokumentarnog filma od sidi "Znao sam", zatim Barske masline za reportažu, Specijalne nagrade za novinarsku hrabrost u Slovačkoj koja mu je dodeljena za istraživačku reportažu "Drop out" o gašenju TV BK, a ne smemo zaboraviti ni na jednu od glavnih nagrada na TV festivalu u Slovačkoj - nosilac je prestižne Nagrade Fogelsong porodične fondacije za film o mladima koji ne mogu da putuju "Snovi o vizama".
Ima i četiri priznanja Internacionalnog festivala reportaže u Somboru. Napisao je 6 knjiga za decu od kojih su tri ponele Dositejevo Pero, a poneo je i nagradu Banatskog udruženja književnika za najlepšu knjigu za decu. Predsednik je najznačajnijeg TV festivala kratkih formi Press vitez. Obavljao je mnoge prestižne domaće i međunarodne funkcije. Cela Aleksićeva karijera obeležena je novinarskom borbom za mlade i njihovo pravo da žive u zemlji iz koje neće imati želju da emigriraju.
O DETINJSTVU
Bio sam tih dečak. Prepun snova. Oduvek sam znao da ću biti novinar. U drugom razredu Osnovne škole, rekao sam Uči, nije meni predavao ali tako smo ga zvali, držao je novinarsku sekciju i list "Plavi čuperak", da ću biti novinar. Još tada nas je naučio šta je vest, reportaža, izveštaj. Iz detinjstva se sećam crvenih marama, pesmica o Titu. Da sam već u osmom razredu proglašen za najboljeg mladog novinara bivše Jugoslavije, zajedno sa koleginicom Tijanom Knežević.
O MLADOSTI
Sećam se dana kada sam upisao Gimnaziju. Posle komunističkog sistema, prvi put je uveden rigorozni prijemni ispit i ja sam ga uspešno položio. Mnogo njih nije. Od Gimnazije najradije spomenem naše oproštajno veče, s mnogo lepih devojaka i smeha koji se čuje i danas. Sećam se i brojnih putovanja po svetu, nešto kasnije. U inat vizama!
O KARIJERI
Karijeru sam pravio veoma pošteno. Svuda sam dolazio audicijom, nikada poznanstvom. Moj prvi ulazak na TV NS desio se 1994. tako što sam telefonirao tadašnjem generalnom direktoru Stevici Smederevcu rekavši da hoću da ga upoznam. Nešto kasnije, promenio sam radno mesto, tako što sam na Radio Novom Sadu izabran za voditelja između 600 kandidata, ali sam se ipak brzo vratio televiziji. U Glasu Amerike kasnije sam se zaposlio tako što sam nabavio brojeve posredstvom prijatelja, i rekao tadašnjoj šefovici Maji Draker „Ja vredim i hoću da radim“. I ona mi je poverovala. Od nje sam naučio šta znači rušiti granice svojih mogućnosti, i kako postati dobar i ozbiljan novinar. Iako sam dete teških vremena, imao sam lepu karijeru jer sam je sam napravio, jer sam odbijao da radim ono što me je sramota ma koliko me to koštalo. Velika prekretnica u mojoj karijeri je nedavni odlazak za Univerzitetsku katedru, ali moguće je da se posle kraće pauze vratim od jeseni i na male ekrane, jer sam u pregovorima sa izvesnom nacionalnom TV iz Beograda.
O FUNKCIJAMA
Obavljao sam i obavljam međunarodne i domaće funkcije. Najčešće volonterski jer sam iskreni pobornik ideje da se moramo boriti da živimo u boljem svetu. To je za mene najveći patriotizam. Bio sam najmlađi savetnik na svetu američkog svetskog udruženja pisaca za decu u Los Anđelesu. Predsednik sam Društva srpsko-američkog prijateljstva i Udruženja novinara Vojvodine (UNV) u Zrenjaninu. Bio sam član Upravnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), kao i potpredsednik ogranka UNS-a u Novom Sadu DNV. Za UNS me veže mnogo lepih ali i natprosečno ružnih uspomena, pa sam odlučio da javno šire ne govorim o njemu do kraja života, ako je moguće. Ali ne mogu da izdržim da ne kažem da volim UNS ali da ne volim izvesne negativne pojave u njemu. Biti funkcioner u Srbiji podrazumeva da ćete biti podložni kojekakvim pretnjama, ali na svakome od nas je da se prema tim pritiscima postavi najbolje što zna.
Zato sam odnedavno postao i član NUNS-a. To je moj bunt protiv novinarskih podela. Moram priznati da mi više prija NUNS i žao mi je što se u njega davno nisam učlanio, misleći da mogu da nabolje menjam UNS u koji sam primljen sa 17 godina.
O NAGRADAMA
Nagrada sam dobio veoma mnogo, i to ne bilo kakvih, domaćih i međunarodnih, pretežno za novinarstvo ali i za književnost za mlade i druge oblasti. Imam ih oko dvadeset. Sve su to efemerni papiri i komadi metala, ali podsećaju me kada mi je teško da sam u novinarskoj profesiji stvorio neko malo ime i da ne smem da pokleknem. Kada nagrade dolaze sa različitih strana, onda one zaista mogu da uteše. Što sam stariji, manje im se radujem, pa zato iskreno mislim da nagrade treba davati mladim ljudima koji im se raduju plameno, a ne treba čekati da ostare da bi ih mi iskusniji priznali. Moja je najveća profesionalna sreća što su mi Zlatnu medalju grada Beograda za režiju dali sa dvadesetak godina života. Ona mi je poklonila vetar u krila.
O LJUBAVI
Voleo sam mnoge devojke, ali samo jednu zauvek volim. Ona se zove Suzana. Veoma, naravno, volim i svoju porodicu.
O PRIJATELJIMA
Prijatelja je jako malo. Kvarljiva su roba. Normalno je dolaze i odlaze. Moji stalni prijatelji su jedino iz detinjstva i mladosti.
O FESTIVALU PRESS VITEZ
Nagrađen sam na mnogo festivala. Imao sam i znanja, ali i mnogo sreće, pa zato nisam čovek koji pljuje po nekim manifestacijama jer na njima nije nagrađen. Naprotiv. Problem tih manifestacija je upravo jer sam slučajno na njima nagrađen pa je fijasko kada osudim korupciju u kojoj se dave. Jer ih kritikuje dobitnik a ne gubitnik. Gledao sam domaće, korumpirane festivale, pa sam dobio neodoljivu želju da stvorim nešto suprotno. Nedavno je jedna manifestacija u kategoriji reportaže zlatom nagradila dokumentarni film, recimo... Tih stvari se gadim. Zaista. Odavno znam da nam je zemlja korumpirana, pa sam se zarekao da ću napraviti manifestaciju koju će kolege voleti. Došao sam u kabinet tadašnjeg pokrajinskog sekretara za informacije Milorada Đurića s preglomaznom ali jednostavnom idejom, a on se nasmejao i rekao da ćemo pokušati i verovatno propasti. Da nije bilo njegove velike šanse, ne bi bilo ni Festivala. Kada je sve uspelo, mnogo se i iskreno radovao. Od tada su se pojavili i propali mnogi politički festivali jer su ostali politički a kolege ih nisu prepoznale kao svoje. U prve tri godine Press vitez su svi podržavali, ali prošle godine su pokušali da ga unište, jer je postao previše velik, pa su pomislili da je vreme da se taj prostor oslobodi za nekog od partijskih drugova. Reč je o velikim moćnicima iz Beograda. Naravno da u tome nisu uspeli. Kako je neko rekao, pobunili bi se novinari.
Nedavno smo obznanili dobitnike u našoj posebnoj akciji "Press vitez monitoring" u kojoj biramo najbolja TV lica, mimo glavnih festivalskih dešavanja. Jedna od dvoje dobitnika, Suzana Rađen Todorić, rekla mi je da se nismo nikada upoznali ni telefonom čuli, ali da se rasplakala iako i sama sebe smatra za ledenu osobu, jer je zaprepastilo "nenadano i ničim izazavano poštenje". To me je ganulo. Isto kao i kad je prošle godine naša dobitnica gran pria iz Užica Jelena Božović zamalo pala u nesvest, jer Bože moj, ona je novinar iz provincije i nikada se nije nadala da može biti najbolja nad najboljima. To su zaista trenuci za koje vredi živeti.
Ovog decembra Press vitez puni pet godina. Najjeftiniji je i najveći u svojoj klasi u regionu. To je formula, na koju smo ponosni. Pomagao nas je Univerzitet Megatrend, Mića Jovanović kao iskreni mecena, Ministarstvo Kulture, Pokrajinski sekretarijat za informacije i mnogi drugi.
O AMERICI
Ja Ameriku neskriveno volim jer je to moja druga domovina. Ali ne volim administracije, već ljude i predele. U Ameriku putujem od 2000. i putovaću i dalje. Tamo sam mnogo toga naučio. Postao deo Los Anđelesa, Las Vegasa, Čikaga, Njujorka, Vašingtona... Amerika je neodvojivi deo mene, i baš me briga šta će ko reći na tu temu. Nema dileme da je za mene Srbija prva, Amerika druga, a pored nje je i Slovačka deli to drugo mesto, zahvaljujući Steli Jovanović i Evi Dekanovskoj koje vode TV Festival Zlatni prosjak. Kad odem u Košice imam osećaj kao da sam kod svoje kuće, pa se tako i ponašam. Osećam se bogatije jer imam tri zemlje. Naravno, nekada sam podrazumevao, ali sada moram i da kažem, veoma volim i Crnu Goru, u njoj predajem na državnom fakultetu kao gostujući nastavnik i imam u njoj mnogo prijatelja, a i dalje poreklo mi je u njoj.
O VOJVODINI
Moja ravna Vojvodina je moj zavičaj. Ne želim da je vidim odvojenu od Srbije. Nikada. Ali pošto sam odrastao u njoj, okružen sa 27 naroda, shvatam potrebu i da se ti drugi narodi neguju. Kada pređem potpuno u profesionalnom smislu u Beograd, nedostajaće mi njen spokoj, ali moja karijera nema više načina da se razvija u medijima Vojvodine, jer ih u Vojvodini gotovo i nema. Propali su. Da kažem još malo o Vojvodini. Pošto sam iz divne Vojvodine, ponekad mi se čini kao da sam astralna projekcija na Balanu. Ne razumem mržnju koja tinja ili plamti na Balkanu, jer ovde se. u ravnici, svi zaista manje-više sjajno slažu i uvažavaju jedni druge. Vojvodina je mrlja tolerancije na brdovitom Balanu.
O RADOSTI
Za mene je najveća radost lepa reč. Trenutak kada su pale vize i shvatanje da će mladi ljudi najzad proviriti iz malenog kaveza. Za mene je radost piće sa prijateljima. Pomirenje posle svađe. Za mene je radost dok pulsira radošću Evrope u Novom Sadu festival Egzit. Iskrenost. Poštene pobede. Festival Press vitez. Vojvodina. Srbija. Slovačka. Amerika. Crna Gora. Zagrljaj moje devojke. Uspesi moje sestre. Ponos moje majke. Činjenica da me buduća tašta i tast obožavaju. Kao i njihov unuk, sin brata moje devojke, četvorogodišnjak Stefan s kojim se lepše ispričam nego s mnogim odraslim ljudima. I još mnogo toga.
O SNOVIMA
Moje snove su pojele godine iza nas. U našoj stvarnosti nema snova. Za mene ima samo još realne ljubavi.
O ZVEZDAMA
Nikada sebe nisam video kao zvezdu. Iskreno. Još davno, kada sam vodio Nedeljno popodne, ljudi su me zaustavljali na ulicama, i jurili za autogram. Nekako se desilo da Aleksandra Majkić, glavna voditeljka, doživi saobraćajnu nesreću. Puzala je krvava 20 kilometara do rodnog mesta Rume i niko joj nije pomogao. Kada se posle mesec dana vratila na posao, lekari su to nazvali čudom. Niko joj nije saopštio zašto više ne vodi Nedeljno popodne. Tada mi je rekla da upamtim da je naš posao prolazan i da prema pravim prijateljima moram biti prijatelj kao što sam bio i njoj. To sam upamtio i zato nikada nisam upao u zamku da umišljam da sam zvezda. Sada kada me na ulici prepoznaju ali ne mogu da se sete odakle me znaju, da li sa ekrana dok sam čitao vesti, ili vodio Nedeljno popodne, sve jedno, ja se samo toplo nasmejem, jer sam se u svom poslu zaista iživeo. Setim se ponekad i Svetlane, nekada Paroški, sadašnje Miljanić, koja nije htela da ide kući iako joj je bilo loše, pa je pobledela i pala preko pisaće mašine jer je htela da završi emisiju. Pukla joj je plućna maramica. Od nje kao urednice sam nasledio da krvavo volim svoj posao. Da sam TV radnik a ne TV zvezda.
O NOVINARSKOJ PROFESIJI
Naše novinarstvo je miš-maš odličnih i loših. Mislim da mu nema pomoći. Ali moja je sreća što spadam u pristojne novinare i voditelje, što ne znači ukočene, a imam utisak da su ih gledaoci, u ovom ludilu nepristojnosti, željni. Zato ću se možda, uz rad na fakultetu, vratiti i na male ekrane. Još ću razmisliti i razmotriti mogućnosti.
O LJUDIMA KOJIH SE SEĆAM
Sećam se mnogih. Ali Dušanka Kalanj me je najviše naučila. Mnogo sam plakao kada je preminula. Divno je citirala Dostojevskog. „Kako se drugačije mogu voleti ljudi, nego sa distance“. Tu rečenicu je upotrebila i u jednom od svojih poslednjih intervjua. Ta rečenica me stalno opominje, jer kada prebrzo uklonim distancu, obično pogrešim. Zato sa sebe kažem da sam veliki čovekoljubac, ali što sam stariji shvatam šta je Dušanka htela da me nauči i u ljudskom smislu.
Njoj u čast, sestiću je se sa papilotnama u kosi, njene kafe sa sladoledom, i divnim časovima interpretacije teksta i voditeljstva u njenom stanu na Bulevaru Revolucije u Beogradu, jedan na jedan. I nikada je neću zaboraviti. Ona me je naučila da kada kažem gledaocima „dobro veče“ zaista pomislim u sebi da im takvo veče želim. Gledaoci prepoznaju prevarante. Od svoje petnaeste godine do danas, uskoro punim 35 godina, opstao sam u profesionalnom novinarstvu jer sam veoma iskren i prema sebi i prema drugima.
O SVOJOJ MISIJI
Ubeđen sam da mlade ljude treba naučiti da se pametno bune, da imaju u šta da veruju. Posle svega što smo doživeli, izgubljeni su u svemiru. A ja sam borac protiv vetrenjača koji i dalje veruje u zvezde. I pomalo mrzi patetiku. Posle svega, a ovaj posao profesionalno radim veoma dugo, kao malo dete sam srećan jer znam da sam u sve što sam radio uložio poslednji atom sebe.
Vik Jensen
(Neiskorišćeni i osveženi delovi intervjua za časopis Cord)
Preuzeto sa http://www.tv-festival.org/
Godine 1992. je počeo na Radiju i u listu Zrenjanin, 1994. paralelno radi na tada najslušanijem novosadskom Radio "Dunavu" i u dnevnom listu "Dnevnik", pomalo i na TV NS, 1996. se sasvim preselio na RTV Novi Sad, na kojoj je ostao sve do 2004, dok je paralelno 2003. počeo da radi na TV Servisu Glasa Amerike na kojem se zadržao do 2007, a s TV ekrana se povukao početkom 2009. radeći emisiju "Ovde Vojvodina" na TV B92. Jednu školsku godinu je predavao na beogradskom odeljenju Univerziteta u Novom Pazaru. Danas je predavač novinarskih predmeta na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je petnaestak nagrada za novinarstvo, među kojima su značajnije Zlatna medalja grada Beograda za režiju prvog značajnog domaćeg dokumentarnog filma od sidi "Znao sam", zatim Barske masline za reportažu, Specijalne nagrade za novinarsku hrabrost u Slovačkoj koja mu je dodeljena za istraživačku reportažu "Drop out" o gašenju TV BK, a ne smemo zaboraviti ni na jednu od glavnih nagrada na TV festivalu u Slovačkoj - nosilac je prestižne Nagrade Fogelsong porodične fondacije za film o mladima koji ne mogu da putuju "Snovi o vizama".
Ima i četiri priznanja Internacionalnog festivala reportaže u Somboru. Napisao je 6 knjiga za decu od kojih su tri ponele Dositejevo Pero, a poneo je i nagradu Banatskog udruženja književnika za najlepšu knjigu za decu. Predsednik je najznačajnijeg TV festivala kratkih formi Press vitez. Obavljao je mnoge prestižne domaće i međunarodne funkcije. Cela Aleksićeva karijera obeležena je novinarskom borbom za mlade i njihovo pravo da žive u zemlji iz koje neće imati želju da emigriraju.
O DETINJSTVU
Bio sam tih dečak. Prepun snova. Oduvek sam znao da ću biti novinar. U drugom razredu Osnovne škole, rekao sam Uči, nije meni predavao ali tako smo ga zvali, držao je novinarsku sekciju i list "Plavi čuperak", da ću biti novinar. Još tada nas je naučio šta je vest, reportaža, izveštaj. Iz detinjstva se sećam crvenih marama, pesmica o Titu. Da sam već u osmom razredu proglašen za najboljeg mladog novinara bivše Jugoslavije, zajedno sa koleginicom Tijanom Knežević.
O MLADOSTI
Sećam se dana kada sam upisao Gimnaziju. Posle komunističkog sistema, prvi put je uveden rigorozni prijemni ispit i ja sam ga uspešno položio. Mnogo njih nije. Od Gimnazije najradije spomenem naše oproštajno veče, s mnogo lepih devojaka i smeha koji se čuje i danas. Sećam se i brojnih putovanja po svetu, nešto kasnije. U inat vizama!
O KARIJERI
Karijeru sam pravio veoma pošteno. Svuda sam dolazio audicijom, nikada poznanstvom. Moj prvi ulazak na TV NS desio se 1994. tako što sam telefonirao tadašnjem generalnom direktoru Stevici Smederevcu rekavši da hoću da ga upoznam. Nešto kasnije, promenio sam radno mesto, tako što sam na Radio Novom Sadu izabran za voditelja između 600 kandidata, ali sam se ipak brzo vratio televiziji. U Glasu Amerike kasnije sam se zaposlio tako što sam nabavio brojeve posredstvom prijatelja, i rekao tadašnjoj šefovici Maji Draker „Ja vredim i hoću da radim“. I ona mi je poverovala. Od nje sam naučio šta znači rušiti granice svojih mogućnosti, i kako postati dobar i ozbiljan novinar. Iako sam dete teških vremena, imao sam lepu karijeru jer sam je sam napravio, jer sam odbijao da radim ono što me je sramota ma koliko me to koštalo. Velika prekretnica u mojoj karijeri je nedavni odlazak za Univerzitetsku katedru, ali moguće je da se posle kraće pauze vratim od jeseni i na male ekrane, jer sam u pregovorima sa izvesnom nacionalnom TV iz Beograda.
O FUNKCIJAMA
Obavljao sam i obavljam međunarodne i domaće funkcije. Najčešće volonterski jer sam iskreni pobornik ideje da se moramo boriti da živimo u boljem svetu. To je za mene najveći patriotizam. Bio sam najmlađi savetnik na svetu američkog svetskog udruženja pisaca za decu u Los Anđelesu. Predsednik sam Društva srpsko-američkog prijateljstva i Udruženja novinara Vojvodine (UNV) u Zrenjaninu. Bio sam član Upravnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), kao i potpredsednik ogranka UNS-a u Novom Sadu DNV. Za UNS me veže mnogo lepih ali i natprosečno ružnih uspomena, pa sam odlučio da javno šire ne govorim o njemu do kraja života, ako je moguće. Ali ne mogu da izdržim da ne kažem da volim UNS ali da ne volim izvesne negativne pojave u njemu. Biti funkcioner u Srbiji podrazumeva da ćete biti podložni kojekakvim pretnjama, ali na svakome od nas je da se prema tim pritiscima postavi najbolje što zna.
Zato sam odnedavno postao i član NUNS-a. To je moj bunt protiv novinarskih podela. Moram priznati da mi više prija NUNS i žao mi je što se u njega davno nisam učlanio, misleći da mogu da nabolje menjam UNS u koji sam primljen sa 17 godina.
O NAGRADAMA
Nagrada sam dobio veoma mnogo, i to ne bilo kakvih, domaćih i međunarodnih, pretežno za novinarstvo ali i za književnost za mlade i druge oblasti. Imam ih oko dvadeset. Sve su to efemerni papiri i komadi metala, ali podsećaju me kada mi je teško da sam u novinarskoj profesiji stvorio neko malo ime i da ne smem da pokleknem. Kada nagrade dolaze sa različitih strana, onda one zaista mogu da uteše. Što sam stariji, manje im se radujem, pa zato iskreno mislim da nagrade treba davati mladim ljudima koji im se raduju plameno, a ne treba čekati da ostare da bi ih mi iskusniji priznali. Moja je najveća profesionalna sreća što su mi Zlatnu medalju grada Beograda za režiju dali sa dvadesetak godina života. Ona mi je poklonila vetar u krila.
O LJUBAVI
Voleo sam mnoge devojke, ali samo jednu zauvek volim. Ona se zove Suzana. Veoma, naravno, volim i svoju porodicu.
O PRIJATELJIMA
Prijatelja je jako malo. Kvarljiva su roba. Normalno je dolaze i odlaze. Moji stalni prijatelji su jedino iz detinjstva i mladosti.
O FESTIVALU PRESS VITEZ
Nagrađen sam na mnogo festivala. Imao sam i znanja, ali i mnogo sreće, pa zato nisam čovek koji pljuje po nekim manifestacijama jer na njima nije nagrađen. Naprotiv. Problem tih manifestacija je upravo jer sam slučajno na njima nagrađen pa je fijasko kada osudim korupciju u kojoj se dave. Jer ih kritikuje dobitnik a ne gubitnik. Gledao sam domaće, korumpirane festivale, pa sam dobio neodoljivu želju da stvorim nešto suprotno. Nedavno je jedna manifestacija u kategoriji reportaže zlatom nagradila dokumentarni film, recimo... Tih stvari se gadim. Zaista. Odavno znam da nam je zemlja korumpirana, pa sam se zarekao da ću napraviti manifestaciju koju će kolege voleti. Došao sam u kabinet tadašnjeg pokrajinskog sekretara za informacije Milorada Đurića s preglomaznom ali jednostavnom idejom, a on se nasmejao i rekao da ćemo pokušati i verovatno propasti. Da nije bilo njegove velike šanse, ne bi bilo ni Festivala. Kada je sve uspelo, mnogo se i iskreno radovao. Od tada su se pojavili i propali mnogi politički festivali jer su ostali politički a kolege ih nisu prepoznale kao svoje. U prve tri godine Press vitez su svi podržavali, ali prošle godine su pokušali da ga unište, jer je postao previše velik, pa su pomislili da je vreme da se taj prostor oslobodi za nekog od partijskih drugova. Reč je o velikim moćnicima iz Beograda. Naravno da u tome nisu uspeli. Kako je neko rekao, pobunili bi se novinari.
Nedavno smo obznanili dobitnike u našoj posebnoj akciji "Press vitez monitoring" u kojoj biramo najbolja TV lica, mimo glavnih festivalskih dešavanja. Jedna od dvoje dobitnika, Suzana Rađen Todorić, rekla mi je da se nismo nikada upoznali ni telefonom čuli, ali da se rasplakala iako i sama sebe smatra za ledenu osobu, jer je zaprepastilo "nenadano i ničim izazavano poštenje". To me je ganulo. Isto kao i kad je prošle godine naša dobitnica gran pria iz Užica Jelena Božović zamalo pala u nesvest, jer Bože moj, ona je novinar iz provincije i nikada se nije nadala da može biti najbolja nad najboljima. To su zaista trenuci za koje vredi živeti.
Ovog decembra Press vitez puni pet godina. Najjeftiniji je i najveći u svojoj klasi u regionu. To je formula, na koju smo ponosni. Pomagao nas je Univerzitet Megatrend, Mića Jovanović kao iskreni mecena, Ministarstvo Kulture, Pokrajinski sekretarijat za informacije i mnogi drugi.
O AMERICI
Ja Ameriku neskriveno volim jer je to moja druga domovina. Ali ne volim administracije, već ljude i predele. U Ameriku putujem od 2000. i putovaću i dalje. Tamo sam mnogo toga naučio. Postao deo Los Anđelesa, Las Vegasa, Čikaga, Njujorka, Vašingtona... Amerika je neodvojivi deo mene, i baš me briga šta će ko reći na tu temu. Nema dileme da je za mene Srbija prva, Amerika druga, a pored nje je i Slovačka deli to drugo mesto, zahvaljujući Steli Jovanović i Evi Dekanovskoj koje vode TV Festival Zlatni prosjak. Kad odem u Košice imam osećaj kao da sam kod svoje kuće, pa se tako i ponašam. Osećam se bogatije jer imam tri zemlje. Naravno, nekada sam podrazumevao, ali sada moram i da kažem, veoma volim i Crnu Goru, u njoj predajem na državnom fakultetu kao gostujući nastavnik i imam u njoj mnogo prijatelja, a i dalje poreklo mi je u njoj.
O VOJVODINI
Moja ravna Vojvodina je moj zavičaj. Ne želim da je vidim odvojenu od Srbije. Nikada. Ali pošto sam odrastao u njoj, okružen sa 27 naroda, shvatam potrebu i da se ti drugi narodi neguju. Kada pređem potpuno u profesionalnom smislu u Beograd, nedostajaće mi njen spokoj, ali moja karijera nema više načina da se razvija u medijima Vojvodine, jer ih u Vojvodini gotovo i nema. Propali su. Da kažem još malo o Vojvodini. Pošto sam iz divne Vojvodine, ponekad mi se čini kao da sam astralna projekcija na Balanu. Ne razumem mržnju koja tinja ili plamti na Balkanu, jer ovde se. u ravnici, svi zaista manje-više sjajno slažu i uvažavaju jedni druge. Vojvodina je mrlja tolerancije na brdovitom Balanu.
O RADOSTI
Za mene je najveća radost lepa reč. Trenutak kada su pale vize i shvatanje da će mladi ljudi najzad proviriti iz malenog kaveza. Za mene je radost piće sa prijateljima. Pomirenje posle svađe. Za mene je radost dok pulsira radošću Evrope u Novom Sadu festival Egzit. Iskrenost. Poštene pobede. Festival Press vitez. Vojvodina. Srbija. Slovačka. Amerika. Crna Gora. Zagrljaj moje devojke. Uspesi moje sestre. Ponos moje majke. Činjenica da me buduća tašta i tast obožavaju. Kao i njihov unuk, sin brata moje devojke, četvorogodišnjak Stefan s kojim se lepše ispričam nego s mnogim odraslim ljudima. I još mnogo toga.
O SNOVIMA
Moje snove su pojele godine iza nas. U našoj stvarnosti nema snova. Za mene ima samo još realne ljubavi.
O ZVEZDAMA
Nikada sebe nisam video kao zvezdu. Iskreno. Još davno, kada sam vodio Nedeljno popodne, ljudi su me zaustavljali na ulicama, i jurili za autogram. Nekako se desilo da Aleksandra Majkić, glavna voditeljka, doživi saobraćajnu nesreću. Puzala je krvava 20 kilometara do rodnog mesta Rume i niko joj nije pomogao. Kada se posle mesec dana vratila na posao, lekari su to nazvali čudom. Niko joj nije saopštio zašto više ne vodi Nedeljno popodne. Tada mi je rekla da upamtim da je naš posao prolazan i da prema pravim prijateljima moram biti prijatelj kao što sam bio i njoj. To sam upamtio i zato nikada nisam upao u zamku da umišljam da sam zvezda. Sada kada me na ulici prepoznaju ali ne mogu da se sete odakle me znaju, da li sa ekrana dok sam čitao vesti, ili vodio Nedeljno popodne, sve jedno, ja se samo toplo nasmejem, jer sam se u svom poslu zaista iživeo. Setim se ponekad i Svetlane, nekada Paroški, sadašnje Miljanić, koja nije htela da ide kući iako joj je bilo loše, pa je pobledela i pala preko pisaće mašine jer je htela da završi emisiju. Pukla joj je plućna maramica. Od nje kao urednice sam nasledio da krvavo volim svoj posao. Da sam TV radnik a ne TV zvezda.
O NOVINARSKOJ PROFESIJI
Naše novinarstvo je miš-maš odličnih i loših. Mislim da mu nema pomoći. Ali moja je sreća što spadam u pristojne novinare i voditelje, što ne znači ukočene, a imam utisak da su ih gledaoci, u ovom ludilu nepristojnosti, željni. Zato ću se možda, uz rad na fakultetu, vratiti i na male ekrane. Još ću razmisliti i razmotriti mogućnosti.
O LJUDIMA KOJIH SE SEĆAM
Sećam se mnogih. Ali Dušanka Kalanj me je najviše naučila. Mnogo sam plakao kada je preminula. Divno je citirala Dostojevskog. „Kako se drugačije mogu voleti ljudi, nego sa distance“. Tu rečenicu je upotrebila i u jednom od svojih poslednjih intervjua. Ta rečenica me stalno opominje, jer kada prebrzo uklonim distancu, obično pogrešim. Zato sa sebe kažem da sam veliki čovekoljubac, ali što sam stariji shvatam šta je Dušanka htela da me nauči i u ljudskom smislu.
Njoj u čast, sestiću je se sa papilotnama u kosi, njene kafe sa sladoledom, i divnim časovima interpretacije teksta i voditeljstva u njenom stanu na Bulevaru Revolucije u Beogradu, jedan na jedan. I nikada je neću zaboraviti. Ona me je naučila da kada kažem gledaocima „dobro veče“ zaista pomislim u sebi da im takvo veče želim. Gledaoci prepoznaju prevarante. Od svoje petnaeste godine do danas, uskoro punim 35 godina, opstao sam u profesionalnom novinarstvu jer sam veoma iskren i prema sebi i prema drugima.
O SVOJOJ MISIJI
Ubeđen sam da mlade ljude treba naučiti da se pametno bune, da imaju u šta da veruju. Posle svega što smo doživeli, izgubljeni su u svemiru. A ja sam borac protiv vetrenjača koji i dalje veruje u zvezde. I pomalo mrzi patetiku. Posle svega, a ovaj posao profesionalno radim veoma dugo, kao malo dete sam srećan jer znam da sam u sve što sam radio uložio poslednji atom sebe.
Vik Jensen
(Neiskorišćeni i osveženi delovi intervjua za časopis Cord)
Preuzeto sa http://www.tv-festival.org/
петак, 6. август 2010.
DNV IZ NOVOG SADA UPISAN U APR-u SA SECESIONISTOM MLADENOM BULUTOM NA ČELU
UNS IZGUBIO UPRAVNI SPOR I OSTAO BEZ DNV-a
Društvo novinara Vojvodine (DNV) iz Novog Sada, koje ne treba mešati sa našim Udruženjem, to jest Mladen Bulut, Slobodan Jakovljević, Radimir Čubranović, Čedomir Keco, i ekipa okupljena oko njih koja je deklarisala odvajanje od beogradske centrale Udruženja novinara Srbije (UNS), priznata je od strane Agencije za privredne registre (APR), a zahtev UNS-a za preregistraciju DNV-a je odbačen, kao i njegove žalbe u upravnom postupku, prvo i ekskluzivno saznaje Udruženje novinara Vojvodine (UNV) sa sedištem u Zrenjaninu.
Predsednik UNV-a Igor Aleksić, na prethodnoj funkciji bio je potpredsednik DNV-a u UNS-ovom sazivu, u Novom Sadu, te je dao neopozivu ostavku na tu funkciju jer je upozoravao da nebriga UNS-a o svojem ogranku DNV dovodi do toga da ga izgubi, što se upravo i desilo.
Nezadovoljan UNS-ovom politikom prema Vojvodini i vojvođanskim novinarima, Aleksić je potom osnovao UNV u Zrenjaninu, novu organizaciju koja nema dodirnih tačaka sa Društvom novinara Vojvodine (DNV) iz Novog Sada, niti sa UNS-om.
четвртак, 5. август 2010.
ПРИЗНАЊА УНВ ЗА МЕДИЈСКУ ИЗУЗЕТНОСТ У 2010. ГОДИНИ
Годишње награде за медијску изузетност у 2010. години Новосадској новинарској школи из Новог Сада и Слободану Пашићу, дописнику „Вечерњих новости“ из Зрењанина
Удружење новинара Војводине (УНВ) из Зрењанина одлучило је да своју годишњу награду за медијску изузетност као правном лицу додели Новосадској новинарској школи, и дописнику Слободану Пашићу из Зрењанина, као пажње вредној новинарској личности.
Жири је узео у обзир да је Новосадска новинарска школа у најгорим временима подизала медијску писменост у Покрајини, градећи мостове сарадње са најпрестижнијим светским институцијама, што чини и данас. Она је била и покретач идеје да се у Новом Саду оснује катедра новинарства која успешно ствара бољу медијску будућност.
Слободана Пашића смо одабрали јер већ три деценије успешно ствара као новинар и публициста. Био је дописник „Вечерњих новости“ из Словеније, а данас као шеф дописништва те куће у Зреањнину храбро задире у осетљиве теме које су битне за демократизацију друштва у целини.
Жири је једногласно донео одлуку, а радио је у саставу: председник жирија доц. др Игор Алексић, предавач новинарства на Академији лепих уметности у Београду; Вик Јенсен, сниматељ из Аустралије; Бојан Брзак, новинар и власник Радија Чока из истоименог места; Александар Курбалија, сниматељ-репортер из Кикинде; и Маријана Јакабфалви, слободна новинарка из Зрењанина.
Награде ће бити уручене до почетка септембра, а датум доделе благовремено прецизиран.
Зрењанин, 05.08.2010.
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА УНВ
среда, 4. август 2010.
RTV SANTOS ODBLOKIRAN: UNV APELUJE NA MILETA BESLAĆA DA ODMAH ISPLATI TRUDNIČKA BOLOVANJA KOJA JE POTROŠIO A DOBIO OD DRŽAVE
TEOFILA TUKLI OBRAZOVCI
Danilo Žuža i Miloš Mladenović osumnjičeni za batinanje novinara
Pripadnici MUP-a, u saradnji sa Bezbedonosnoinformativnom agencijom, uhapsili su Danila Žužu (19) i Miloša Mladenovića (18) iz Beograda zbog napada na novinara nedeljnika „Vreme“ Teofi la Pančića, izjavio je ministar policije Ivica Dačić. Reč je o pripadnicima ekstremne desničarske grupe „Obraz“.
Ministar Dačić rekao je da je identitet osumnjičenih utvrđen na osnovu DNK analize, pošto su na štangli kojom je Pančić pretučen pronađeni tragovi DNK napadača. Žuži i Mladenoviću, koji su osumnjičeni za ugrožavanje sigurnosti i nasilničko ponašanje, određeno je zadržavanje do 48 sati, nakon čega će biti privedeni istražnom sudiji Osnovnog suda u Beogradu.
Pretpostavljao sam da su iz neke ekstremne desničarske grupe. Sve je ukazivalo na tu strukturu i vrstu ljudi jer odatle dolazi daleko najveći deo onoga što je nasilje, agresija, mržnja, netolerancija, što je nekakva duhovna i moralna beda... To dolazi iz tih krugova i u tom smislu ja nisam ni najmanje iznenađen. I na početku istrage sam u policiji rekao da ne poznajem napadače, ali da znam da se radi o mladim ljudima koji su me isprebijali zbog lika i dela. Zadovoljan sam što su napadači uhapšeni i što je to policija uradila brzo - rekao je Pančić za „Alo!“.
DOGOVOR O PLATAMA U „DNEVNIK HOLDINGU“
NOVI SAD - Upravni odbor kompanije „Dnevnik holding“ usvojio je juče na vanrednoj sednici predlog za isplatu zarada zaposlenima koji mesecima štrajkuju zbog neisplaćivanja plata.
Predsednik Upravnog odbora „Dnevnika“ Zlatimir Momirov posle sednice je rekao da je predlog načina isplate plata predat štrajkačima i da će, ako ga oni budu prihvatili, danas o tome biti potpisan sporazum u Vladi Vojvodine, koja je osnivač tog preduzeća. (BETA)
уторак, 3. август 2010.
UHAPŠENI NAPADAČI NA TEOFILA PANČIĆA
Žuži i Mladenoviću, koji su uhapšeni zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje, određeno je zadržavanje do 48 sati, posle čega će biti privedeni dežurnom istražnom sudiji Osnovnog u Beogradu, saopštio je MUP Srbije.
Osumnjičeni su 24. jula ove godine, u ulici Glavnoj u Zemunu, prilikom ulaska u autobus napali novinara Pančića.
Dačić je rekao da je identitet osumnjičenih utvrđen na osnovu DNK analize, pošto su na predmetu kojim je Pančić pretučen pronađeni tragovi DNK napadača.
Ministar je dodao da je bilo teško utvrditi identitet počinioca, jer su sigurnosne kamere na okolnim zgradama u Zemunu gde se dogodio incident snimile napadače s leđa.
Dačić je zahvalio svima, pre svega, građanima, koji su pomogli da se slučaj rasvetli i otkriju počinioci.
"MUP će i dalje činiti sve da se zaštite novinari kao veoma važan deo društva koji je često zbog obavljanja svog posla na udaru nasilja", rekao je Dačić.
Kolumnistu nedeljnika "Vreme", krajem jula pretukla su dvojica nepoznatih napadača u gradskom autobusu, naočigled mnogobrojnih putnika.
Pančića, koji je zadobio kontuziju lobanje i povrede na ruci, napadači su tukli metalnim šipkama.
Izvor: http://www.nezavisne.com/region/vijesti/65213/Uhapseni-napadaci-na-Teofila-Pancica.html
UNV SAZNAJE: RTV SANTOS ZAKIDA I TRUDNICAMA, INSPEKCIJA RADA IGNORIŠE PRIJAVE
UNV saznaje da RTV Santos zakida bolovanje i trudnicama, koja mu uplaćuje država. Od marta do danas naknadu za trudničko bolovanje nisu primile tri radnice RTV Santos. Inspekcija rada u Zrenjaninu jednostavno selektivno reaguje na prijave radnika, tako da je napisala u izveštaju da su doprinosi za sve radnike uplaćeni i za tekuću godinu, što je laž, a u navodnoj opsežnoj proveri RTV Santos koja je usledila na naš zahtev nije utvrdila činjenicu da RTV Santos ne poštuje ni trudnice.
Ilustracija: vlasniku RTV Santos Miletu Beslaću ni trudnice nisu svetinja
ŠTRAJK U „DNEVNIK HOLDINGU” NE PRESTAJE
Radnici „Dnevnik holdinga“ nastavili su juče štrajk zbog neisplaćenih zarada i neuplaćenih doprinosa. Nastavljen je i štrajk glađu dvojice radnika, koji je juče ušao u sedmi dan. Za danas je najavljena sednica Upravnog odbora preduzeća, na kojoj bi rukovodstvo da predloži radnicima način da se prebrodi kriza u „Dnevnik holdingu“. Ranije je Vlada Vojvodine, koja je osnivač preduzeća, pozvala radnike da prekinu štrajk, navodeći da će novac od prodaje jednog objekta u vlasništvu „Dnevnik holdinga“ biti iskorišćen za isplatu dugovanja, ali i pokretanje nove proizvodnje u firmi. Potom se prodaja tog objekta odužila, pa je moguće da će radnicima danas biti ponuđena isplata samo jednog zaostalog dohotka.
HOMBAH: VAC NAPUŠTA ČITAV REGION
BERLIN - Nemačka medijska grupa VAC, koja je najavila da će se povući iz Srbije, spremna je da se povuče iz celog regiona jugoistočne Evrope, izjavio je direktor te kompanije Bodo Hombah za nemački list „Handelsblat“.
- Jugoistočna Evropa nije za nas tržište budućnosti. Ne želimo da tamo jačamo - rekao je Hombah i dodao da je VAC spreman „za prodaju u jugoistočnoj Evropi, ali samo ako postoje uslovi za to“. (FoNet)
Пријавите се на:
Постови (Atom)