UDBAŠKI KAZAMAT

Izvor: Blic, 17.08.2010; Strana: 2

„Blic“ komentar



Vuk Z. Cvijić novinar



Novinarka Radislava - Dada Vujasinović mrtva je više od 16 godina, a država je tek prošle godine priznala da je u pitanju ubistvo, preko beogradskog tužilaštva, koje je sada najavilo reviziju postupka.

Pravda je spora, ali dostižna, možda će neko reći, ali ovde još nema pravde, već je samo pokazana dobra volja da se do nje dođe. Sramota je što je prošlo deset godina od demokratskih promena da bi se pokazala dobra volja da se ovo očito ubistvo, i jedno od prvih zbog drugačijeg mišljenja, razreši.

Neki tvrde da je posle toliko vremena teško otkriti počinioce i naredbodavce, ali to baš nije tako. Dada Vujasinović ubijena je u vremenu kada se zločin nije skrivao i kada je služio kao javna opomena za drugačije mišljenje. Ona je ubijena, kada ju je tužio Glavni odbor SPS i nakon što je posle serije ubistava u Beogradu, pozvala Željka Ražnatoviæa Arkana i pitala ga je: „Ko je sledeći?“, a on je odgovorio: „Ti, slobodno to napiši“. Ona je to i objavila.

Ukoliko zločinci ne mogu odmah da se pronađu, može da se uradi, ono što je trebalo odavno, a to je da se na odgovornost pozovu veštaci, policajci, udbaši, koji su prikrivali da je reč o ubistvu, obmanjujući Dadine roditelje i celokupnu javnost da se novinarka ubila. Dok se ne otkriju ubice Dada Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, Srbija će biti udbaški kazamat.

Autor: VUK Z. CVIJIĆ

UNV: NAJOŠTRIJE OSUĐUJEMO NAPAD NA TEOFILA PANČIĆA I UNAPRED IZRAŽAVAMO SUMNJU U SPOSOBNOST POLICIJE DA PRONAĐE POČINIOCE

Aleksić: “ .... unapred izražavam nepoverenje u sposobnost naše policije da slučaj Teofila Pančića razreši. Rečju, ne verujem im. Nadam se da će me demantovati. Onog trenutka kada  bar polovinu ubistava i napada na novinare razreše, a sudstvo rigorozno kazni vinovnike, ja ću im se javno izviniti“

ZRENJANIN, 25.07.2010. -- Udruženje novinara Vojvodine (UNV) najoštrije osuđuje brutalni napad na jednog od najboljih komentatora Srbije, novinara časopisa "Vreme" Teofila Pančića. Smatramo da je reč o naručenom prebijanju, jer je očito da su dva mladića, sakrivena kapuljačama, a naoružana šipkama, čekala da Teofil Pančić uđe u autobus za Zemun kako bi ga prebila zbog njegovog demokratskog, javnog angažmana. UNV izražava zgražavanje jer niko od prisutnih u autobusu nije pokušao da pomogne čoveku u nevolji, niti da pozove policiju, pa ni hitnu pomoć. Novinar je na kraju to sve uradio sam.

„Već duže vreme upozoravamo da nerešavanje ubistava novinara Radislave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, stvara atmosferu večite sezone linča ka poslenicima sedme sile, da takva društvena situacija jeste poziv da se ovakvi zločini učestalo dešavaju. Oni koji ih čine gotovo su stopostotno uvereni da neće biti kažnjeni. Osim mafijaških grupa, ovakvu atmosferu u kojoj se novinari svode na glinene golubove, podgreva i država koja svesno stvara loš kontekst za medije. Pre neki dan Ustavni sud je oborio nezakonite odredbe Zakona o javnom informisanju koje su imale za cilj jedino da obesprave novinare. Država to novinarima ne sme da radi, a oni koji su ovakav zakon na silu doneli, morali bi da budu kažnjeni u zrelom demokratskom društvu, što mi očito nismo. Podsećamo da je slučaj eksplodirane bombe ispod prozora novinara Dejana Anastasijevića još uvek nerešen, te da je novinar radi sigurnosti porodice i sebe morao da se iseli iz zemlje. Najveća je ironija što je policija u jednom trenutku pokušala da uglednog novinara optuži da je bombu sam sebi ispod prozora stavio. To je bezobrazno. A takvih slučajeva je bezbroj. Zato unapred izražavam nepoverenje u sposobnost naše policije da slučaj Teofila Pančića razreši. Rečju, ne verujem im. Nadam se da će me demantovati. Onog trenutka kada  bar polovinu ubistava i napada na novinare razreše, a sudstvo rigorozno kazni vinovnike, ja ću im se javno izviniti“, naglašava predsednik UNV Igor Aleksić.

(Na fotografiji: čovek kojeg su napali jer ume da misli i da otvoreno kaže šta misli -- Teofil Pančić)

DRUGI PIŠU: TEKST "ENGLESKI PACIJENT" SAJTA ISTINOMER O TAJNIM DOKUMENTIMA UNS-A POVODOM UBISTVA ĆURUVIJE

Ubrzani kurs engleskog jezika koji je negde nekada završio Nenad Ilić omogućio je senzacionalno otkriće tajnog dokumenta koji dokazuje Ilićevo opštenje sa srpskom policijom na maternjem engleskom. I sve to u vreme akcije "Sablja". Baš nešto ovih dana isplivavaju istine o tome ko je u ovoj zemlji koga ubio pa se posle ispovedao na engleskom. A Bora Banjac i Mile Novaković bili su toliko dokoni da usred akcije čišćenja bandi svih profila malo spikaju sa Ilićem na jeziku tajne službe MI5. Tajnost zagarantovana

Tajna je trajala sedam godina dok UNS, gigant srpskog novinarstva, nije obelodanio da u dokumentu na engleskom Ilić za likvidaciju Slavka Ćuruvije optužuje zemunske kriminalce Lukovića i Simovića. Kad to već nije rekla policija, onda će to reći UNS, provereni borac za istinu i pravdu još iz Miloševićevog vakta. Tajni dokument dobijen tajnim diplomatskim kanalom potvrđen od još tajnijeg policijskog izvora mora da je verodostojan. Jer, nema ništa istinitijeg od dobro čuvane tajne koju će na koncu raskrinkati javno preduzeće iz Resavske ulice. Rekoše: "Ako nećemo mi, ko će?!"

Ivica Dačić obećava proveru svih podataka navedenih u tajnom engleskom dokumentu. Čemu provera ako je neimenovani tajni izvor iz vrha MUP-a potvrdio autentičnost engleskog alfabeta? Znači da Dačić ne veruje ni vrhu svoje firme. Ispravno. Trebalo bi da istraži da li je taj visokopozicionirani izvor potvrdio lektorsku validnost sadržaja i da li je u tekstu engleski član 'the' uvek na svom mestu. Nije nam jasno šta je izvor potvrdio, istinitost Ilićeve tvrdnje, postojanje takve tvrdnje ili njegovo znanje engleskog.

Nenad Ilić, bivši je pripadnik Jedinice za specijalne operacije, vozač koji je kamion vozio Ibarskom magistralom samo u specijalnim situacijama poznatim kao likvidacije. Zbog tog zanata osuđen je na najdužu kaznu zatvora. I provereni je poliglota. Ako je znao da su Mile Liković i Miloš Simović na Uskrs ubili Slavka Ćuruviju zašto to Bori i Miletu ne reče dve godine ranije, u februaru 2001. kada ga je POSKOK uhapsio? Posle dve godine hibernacije, setio se u aprilu 2003. da je Ćuruviju ubio zemunski klan. Da nije takvim poduhvatom Ilić tada tražio malo više slobode za sebe? Nudio se za svedoka pokajnika? Za čiji račun su to uradila ta dvojica koja su u vreme Ćuruvijinog ubistva bila samo deo prigradske bande u usponu? Šta je sa saznanjem da je u likvidaciji učestvovao Luka Pejović, crnogorski gangster nižeg ranga pronađen 2000. godine u nekom jarku? Kakvi su Ilićevi motivi za dvogodišnje ćutanje, a ko u policiji ima interes da štiti dvojicu kriminalaca od kojih jedan nije živ a drugi je poluživ uhapšen pre desetak dana?
Miloš Simović i Mile Luković KumBiće da je poligon za igru proširen i da se, u trenutku kada se možda rešilo da se na slučaj Ćuruvija najzad stavi tačka, neko dosetio da bi bilo dobro produžiti tumaranje po tami. Za to je dovoljan engleski dokument. I engleski pacijent. Logično, kao što ne postoji ništa logičnije od činjenice da je policija u "Sablji" Ilićev iskaz mogla da iskoristi u svrhu još jednog rešavanja velikog ubistva, na taj način da poentira i završi priču. Nisu Bora i Mile naivni, iskustvo im je reklo da je Ilićeva naknadna pamet sumnjivog kvaliteta. Bajata.

Tajnost istine o ubistvu Slavka Ćuruvije krije se u svemu što je za 11 godina na mučnu temu ispričano. U dokumentu "Ćuran", na srpskom, opisana je tajna operacija tajne službe koja je Ćuruviju pratila do sudnjeg dana. Nijedan od tih tragova ne vodi u Šilerovu, bazu zemunskog klana. U seriji pitanja treba odgonetnuti i ko su tajni policijski i diplomatski izvori. Ko je bio prevodilac na engleski, ko je dokument prekucavao i gde je original Ilićevog iskaza? Ili, kako dokument dadoše UNS-u, a ne, na primer meni!?

Uskrsu dugom 11 godina umesto rešenja nude se nove tajne. Bizarno, reče Branka Prpa. Sumnjivo, kaže Udruženje novinara Vojvodine. Tipično za službu, kažu nekorumpirani policijski profesionalci. Tipično engleski, šuška čaršija. Glupo i naivno, reći će novinar koji godinama prati kriminalni milje. Priča o Ilićevom iskazu neodoljivo podseća na zamešateljstvo u vezi sa ubistvom Momira Gavrilovića. Okrivite one koji su vam već pri ruci. Tako će se istraga udaljiti od pravih meta, godine će teći a istina crvljati u nekom tajnom sefu. Dok je ne otkrije UNS.

Ako se ne varam, a ne varam se, i od Bagzija se očekivalo da nešto ispriča o nerešenim likvidacijama, između ostalih i o Ćuruvijinoj. Da je znao, rekao bi. Bagzi je ionako brbljao i više nego što je pitan. Pripadnici zemunskog klana hvalili su se javno po gradu posle svakog ubistva koje su izvršili, čudno je da nisu i ubistvom Ćuruvije, to bi za njih bilo kapitalno delo, stepenica više u hijerarhiji podzemlja.

Sudar logike sa onim što logika nije ne mora uvek da bude i pobeda logike. Nje veoma često nema u svetu kome pripadaju Ilić, Luković i Simović. Zbog toga, moguće je postojanje minimuma promila da ubistvo Slavka Ćuruvije, koje nije rešilo pet vlada i isto toliko MUP-ova, bude najbizarnije raskrinkano. Promili vode ka Iliću i dokumentu na engleskom. Kako se na engleskom piše promil?

Dejan Jeremić
22. 06. 2010.

Izvor: http://www.istinomer.rs/sr/bonus/analize/story/415/Engleski+pacijent.html

UNV KRITIKUJE UNS-OVE ANONIMNE IZVORE ALI PODRŽAVA SMAJLOVIĆEVU U ZAHTEVU DA SE UBISTVA RAZREŠE

ZEM-NOVINARI-CHURUVIJA


Udruzzenje novinara Vojvodine trazzi proveru navoda UNS-a

BEOGRAD, 21. juna 2010. (Beta) - Udruzzenje novinara Vojvodine (UNV)
zatrazzilo je danas od predsednika Srbije i ministra unutrassnjih
poslova proveru navoda dokumenta koje je javnosti plasiralo Udruzzenje
novinara Srbije o ubistvu novinara Slavka Churuvije i otvaranje arhiva
bezbednosnih sluzzbi.

"Mi vas kao strukovna organizacija molimo da otvorite sve arhive
bezbednosnih sluzzbi i izvestite javnost ssta je sve u njima
zabelezzeno o sluccaju Churuvija, kao i o sluccajevima ostalih
ubijenih novinara. Posle decenije od ubistva Slavka Churuvije, ne mogu
stajati tvrdnje da bilo ko chuti u interesu istrage", navedeno je u
pismu Borisu Tadichu i Ivici Daccichu.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlovich prezentovala je u petak dokument
na engleskom jeziku koji je, kako je navela, dobila od jedne strane
ambasade u kome su pripadnici zemunskog klana Mile Lukovich i Miloss
Simovich oznacceni kao ubice novinara Slavka Churuvije.

Churuvija je ubijen 11. aprila 1999. u centru Beograda. Njegove ubice
joss nisu otkrivene. Sluzzba drzzavne bezbednosti pratila ga je
danonochno neposredno do ubistva.

UNV je izrazio sumnju u verodostojnost prezentovanog dokumenta i
podrzzzao predsednicu UNS-a u zahtevu da se ubistvo razressi.

Takodje, UNV zatrazzio je rasvetljavanje ubistava Dade Vujasinovich i
Milana Panticha.

(Kraj) jjj/mar
Na fotografiji: Ljiljana Smajlović

ПРАЗНА ОБЕЋАЊА ВРЕЂАЈУ ЖРТВЕ

С АО П Ш Т Е Њ Е З А Ш Т А М П У



Предмет: Отворено писмо председника Удружења новинара Војводине (УНВ), са седиштем у Зрењанину, Игора Алексића, председнику Србије Борису Тадићу, и министру полиције Ивици Дачићу, поводом нерешавања убистaва Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић, Милана Пантића



Поштовани председниче Борисе Тадићу, поштовани министре Ивице Дачићу,

Поводом документа који је јавности пласирало Удружење новинара Србије о убиству Славка Ћурувије, из наводних, тајних дипломатских извора, ми Вас као струковна организација, која из Војводине делује на целој територији Републике, за добро ове земље, молимо да отворите све архиве безбедносних служби и известите јавност шта је све у њима забележено о случају Ћурувија, као и о случајевима осталих убијених новинара. После деценију од убиства Славка Ћурувије, не могу стајати тврдње да било ко ћути у интересу истраге. Последња афера у којој нам УНС из тајних извора сервира изјаве некредибилних сведока на енглеском језику, Удружењу новинара Војводине делује, а после свега имамо права да сумњамо, као инсконструисана, позоришна представа за Европу која захтева да се убиства новинара реше. Та представа ће по обичају јечати који дан, али неће донети хапшења виновника? Молимо да нас разуверите! Ми се морамо сложити са братом Славка Ћурувије, Јовом Ћурувијом, да се до истине мора доћи, ма колико била болна. Крајње је време, последњи је моменат, у томе се без расправе слажемо са госпођом Љиљаном Смајловић, да се на ужасна убиства стави недвосмислена тачка правде и истине. Поштовани председниче Тадићу, поштовани министре Дачићу, новинари често доживљавају да им се прети, претње сам недавно и сам доживео, без довољне реакције полиције, па се као новинари не можемо осећати сигурно док се убиства наших колега не расветле, то јест док се не спречи да афера једе аферу са закулисним жељама да одемо што даље од истине. Да не буде забуне, ми не сумњамо у намере председнице УНС-а Љиљане Смајловић, али имамо права да сумњамо у намере њених анонимних извора, јер је јако чудно да се дипломате не усуђују да кажу како се зову, и да се похвале како су Србији помогле да раскринкају убице новинара. Цењени председниче, цењени министре, ми верујемо у обојицу, све док се коначно не докаже супротно. Зато вас молимо да оправдате нашу веру, те да нас лишите срамоте да стране обавештајне службе анонимно пласирају ове или оне документе. Све те документе сте дужни да нам пружите ви. Дужна је да нам их предочи наша држава Србија. Председниче и министре, ухапсите налогодавце Ћурувијиног убиства, никако само извршиоце, и новинари Србије вам то никада неће заборавити. Ми знамо да знате истину, па је време да се њом и позабавите. Све док се то не деси, било какав јалови покушај око којег се диже медијска бука, новинари ће сматрати ругањем њима и трагедији жртава, није претерано рећи, које су живот положиле на олтару домовине. Све док анонимни извори извештавају о могућим, а још увек анонимним убицама наших колега Славка Ћурувије, Радиславе Даде Вујасиновић, Милана Пантића, осећаћемо да у овој земљи свако некажњено може убијати новинаре. Понављам, ухапсите убице новинара! Крајње је време! Свим срцем вас молимо да најзад деманујете наше страхове! Тим поступком свакако би сте ушли у историју. Примите изразе мојег најдубљег поштовања.

У Зрењанину,

21. јуна 2010.


Председник Удружења новинара Војводине (УНВ),

Игор Алексић


(На фотографији: председник УНВ Игор Алексић)

REAKCIJA SUPRUGE UBIJENOG ĆURUVIJE NA UNS-OVE ANONIMNE DIPLOMATSKE DOJAVE

BRANKA PRPA: ČUDNO I BIZARNO


- ISTRAGA za jedno političko ubistvo je suviše ozbiljna stvar da bi se tek tako licitiralo imenima i dokumentima u čiju verodostojnost nismo sigurni - sumnjičava je Branka Prpa, koja je prisustvovala monstruoznom ubistvu Slavka Ćuruvije. - I do sada su pričane različite priče, pravljene svakakve kombinacije, ali stvar će postati ozbiljna tek kada njom počne da se bavi pravosuđe. Iz pozicije rešavanja slučaja ubistva, ovo je tek jedna od hipotetičkih situacija. A čudno je i to kako sad da neki strani diplomata ima informacije koje odjednom mogu da reše slučaj, preseku Gordijev čvor. Cela stvar mi deluje pomalo bizarno.
(Izvor: "Večernje novosti" online, 01:07, 20.06.2010.)

UNS-OVI ANONIMNI IZVORI POTVRĐENI ANONIMNIM IZVORIMA?!

SAOPŠTENJE ZA ŠTAMPU




Ponašanje UNS-a u kojem se validnost anonimnog izvora potvrđuje još jednim anonimnim izvorom, krši najosnovnije principe savremenog novinarstva



Udruženje novinara Vojvodine (UNV) sa sedištem u Zrenjaninu, izražava bojazan da je informacija koju je juče plasiralo Udruženje novinara Srbije (UNS), o ubistvu Slavka Ćuruvije, neproverljiva i potkrepljena na sumnjiv način. Naime, reč je o dokumentu u kojem Nenad Ilić, član Zemunskog klana, tvrdi da je taj klan ubio Slavka Ćuruviju. Podsećamo da je predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović saopštila novinarima da je dobila dokument iz tajnih diplomatskih izvora, a da je on potvrđen sa najviših, opet anonimnih instanci policije. Podsećamo kolege u Udruženju novinara Srbije, kao i javnost, da je veoma problematična praksa korišćenja anonimnih izvora u savremenom novinarstvu, a da je pogotovo, usuđujemo se da kažemo i diletantski, validnost tvrdnji anonimnog diplomatskog izvora potvrđivati anonimnim izvorom u policiji. Pribojavamo se da je reč o pokušaju dezinformacije javnosti, to jest da je reč o pokušaju da se percepcija javnosti preseli sa bivšeg režima, čiji kadrovi i dalje nisu lustrirani, na kriminalnu grupu Zemunski klan. Smatramo da je reč o veoma osetljivom pitanju i da je korišćenje ubistva Slavka Ćuruvije na ovaj način samo jeftino prikupljanje dnevnopolitičkih poena koje ne služi na čast onima koji plasiraju dokumente anonimnih izvora, koji su opet potvrđeni anonimnim izvorima.

„Udruženje novinara Srbije na veoma visokim položajima ima ljude koji su sarađivali sa režimom koji je gospodina Ćuruviju proganjao i ubio, pa zbog nedostatka lustracije u UNS-u, ovakve vrlo ozbiljne informacije koje su na nivou rekla-kazala zaista ne smatramo dometom odbrane novinarstva, već zamagljivanjem situacije, u interesu ovih ili onih strana. Usuđujem se da kažem da ovo deluje kao dečje igranje istraživačkog novinarstva koje ozbiljno esnafsko udruženje ne bi sebi smelo da dopusti. Smatram da je neprimereno baviti se po ovom pitanju anonimnim izvorima koji su opet potvrđeni anonimnim izvorima. Takav princip zaista ostavlja mnogo prostora za sumnje ko zaista stoji iza ove nove afere u kojoj se rabi ime kolege Ćuruvije. Iako posle ovog dokumenta lebdi kontekst da je kolegu Ćuruviju ubio Zemunski klan, ako je to tačno, još jednom treba podsetiti da je taj klan bio infiltriran u sve državne institucije, to jest da između njega i bivšeg režima postoji znak jednakosti, što je UNS namerno ili slučajno zaboravio da naglasi, a mi smatramo da je krucijalno za pravdu i istinu. Ne bi bilo prvi put da različiti centri moći plasiranjem dezinformacija, laži ili poluistina, skreću pažnju sa pravih krivaca, te smo smatrali da je neophodno da stručnu i širu javnost o svojoj bojazni i izvestimo“, kaže predsednik UNV iz Zrenjanina Igor Aleksić.

Zrenjanin, 19.06.2010.
                                                                                                     Informativna služba UNV


(Na fotografiji:
U dosluhu sa anonimnim izvorima: predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović)