Nadležni dve godine kasne sa Uredbom o zaštiti osetljivih
podataka, kao što su oni o zdravstvenom stanju, seksualnom
životu, žrtvama nasilja...
– Naši građani su naviknuti da svaki čas daju svoje lične podatke, čak i kopije dokumenata, bez jasne predstave o tome zbog čega ih daju i kako će se s njima dalje postupati i da li će eventualno biti zloupotrebljeni – kaže poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
Povodom Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti, koji se sutra prvi put obeležava i u Srbiji, sa ciljem da se ukaže na značaj prava na privatnost i na obaveze svih onih koji rukuju nečijim ličnim podacima, Šabić u razgovoru za „Politiku” podseća da je baš na sutrašnji dan, pre tri decenije, usvojena Konvencija 108 SE o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka.
– Postoje najmanje dva dobra razloga za obeležavanje tog događaja kod nas. Jedan je više formalan, reč je o međunarodnim obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Drugi je suštinski, reč je o potrebi i obavezi da unapredimo nivo zaštite privatnosti građana i da smanjimo rizike povrede prava. Srbija se SSP-om obavezala da će uskladiti svoje zakonodavstvo o zaštiti ličnih podataka sa komunitarnim zakonodavstvom i međunarodnim propisima o privatnosti, kao i da će formirati nezavisno nadzorno telo sa dovoljno finansijskih i ljudskih resursa kako bi efikasno nadziralo i garantovalo primenu nacionalnog zakonodavstva o zaštiti ličnih podataka” – napominje Šabić.
Poverenika posebno zabrinjava što se mnoge institucije odnose nemarno prema zaštiti podataka o ličnosti.
– I kod onih koje nešto s tim u vezi preduzimaju često imamo paradoksalne situacije. S jedne strane, elektronske baze podataka su evropski zaštićene, sa šifrovanom mogućnošću pristupa i neizbrisivim tragom o svakom pristupu, a – s druge – sadržinski identične papirne zbirke podataka koje se nalaze na otvorenim policama, na dohvat su ruke, bez ikakve zaštite. Javno sam na to upozorio ministra zdravlja nakon kontrole u transfuziološkim ustanovama.
Podsećajući da je Srbija donela Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, poverenik ističe da on nije sasvim usaglašen sa standardima EU.
„Još nismo doneli zakone kojima bi bila uređena pitanja zaštite podataka u nekim posebno delikatnim oblastima, kao što su obrada biometrijskih podataka, video nadzor, privatni sektor bezbednosti. Neki akti koji su doneti, sa stanovišta zaštite podataka, krajnje su problematični, poput Zakona o elektronskim komunikacijama”, precizira naš sagovornik.
Od potrebnih podzakonskih propisa, u roku su doneti samo oni za koje je nadležan bio poverenik. Međutim, ukazuje Šabić, oni propisi za koje su bili nadležni vlada ili ministarstva, ili su doneti sa zakašnjenjem, ili uopšte nisu doneti. Šabića posebno zabrinjava dvogodišnje kašnjenje sa Uredbom o zaštiti naročito osetljivih podataka – zakonom je predviđena posebna zaštita podataka kao što su oni o zdravstvenom stanju, seksualnom životu, žrtvama nasilja ili nacionalnosti.
Vlada je takođe, na uporno insistiranje poverenika, usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti, ali za sada je to „mrtvo slovo na papiru”.
– Mada je rok odavno istekao, vlada nije donela akcioni plan za realizaciju Strategije – kaže Šabić.
Autor: A. APOSTOLOVSKI
Нема коментара:
Постави коментар
Govor mržnje i nepristojnost neće biti tolerisani, a svako kritičko mišljenje je dobrodošlo.
Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Udruženja novinara Vojvodine (UNV) iz Zrenjanina. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.
Anonimne napade na pojave i ličnosti unapred kažemo da mozemo ali zadržavamo pravo da ne moramo objavljivati.