Udruženje novinara Vojvodine (UNV) oštro protestuje jer se njegova plemenita inicijativa da jedna ulica u Zrenjaninu ponese ime Dade Vujasinović koristi za prepucavanje između Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS). Neposredno posle naše inicijative NUNS je izdao pogrešno reagovanje da iza ideje stoji ogranak UNS-a u Novom Sadu Društvo novinara Vojvodine (DNV), pa se postfestum UNV-u korektno izvinio agencijskim saopštenjem. Juče je potom na sajtu „Slobodne Evrope“ opet osvanulo prepucavanje između NUNS-a i UNS-a koji s našom inicijativom, ni jedni ni drugi, nemaju nikakve veze, pa je koncept da se oni intervjuišu bez inicijatora ideje Udruženja novinara Vojvodine pomalo neprofesionalan.
No, da izdvojimo „akcente“ izjava datih „Slobodnoj Evropi“.
Potpredsednica NUNS-a Jelka Jovanović diplomatski je izbegla da komentariše zabunu koju je pogrešnim saopštenjem uneo baš NUNS, a sa ostalim izrečenim njenim komentarima u potpunosti se slažemo, osim s kontekstom u kojem se naša inicijativa za Dadu upotrebljava za međusobni obračun NUNS-a i UNS-a.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović rekla je o slučaju Vujasinović „Slobodnoj Evropi“: „Ja nisam sasvim voljna da kažem, da laže policija, laže tužilašvo, lažu svi, i da su okolnosti smrti Dade Vujasinović potpuno suprotne onome što su našli državni organi. Meni bi trebalo malo više dokaza, osim sumnji porodice i sumnji mojih ličnih, da tvrdim da je neko ubijen.“
Kao Udruženju ostaje nam nejasno na koju policiju misli koleginica Ljiljana, na onu koja je u vreme Miloševića organizovala prepade na Ibarskoj magistrali, ili na današnje tužilaštvo koje zvanično misli da je Dada Vujasinović ubijena? To je važno pitanje, jer je gospođa Ljiljana Smajlović poznata po tome da se svojevremeno novinarski strasno borila protiv bivšeg režima i njegovih institucija koje su sprovele jedan od najsramotnijih i najsumnjivijih istražnih postupaka spram koleginice Vujasinović.
Kada je reč o stavu profesora na Fakultetu političkih nauka Radeta Veljanovskog da je važnije otkriti ubice, tu nema spora. Kao što smatramo i da je neosporno da su ružna prepucavanja naših tradicionalnih medijskih udruženja:
“Mnogo bih više voleo da se ti slučajevi razreše do kraja, da saznamo, konačno, kako se to dogodilo, ko iza toga stoji, ko je kriv… pa, tek, posle toga da razmišljamo o tome da li su ti novinari, konkretnim svojim novinarskim opusom i onim što su značili u našoj novinarskoj profesiji, zaista, zaslužili da se ulice imenuju njihovim imenima. Ne opredeljujući se, u ovom trenutku, da li jesu ili nisu, ponovo naglašavam, da bi bilo mnogo bolje da prvo utvrdimo o čemu se tu, zapravo, radi”, rekao je Veljanovski za „Slobodnu Evropu“.
A mi poručujemo da je najgori zaborav. Da je zaborav druga smrt. Bez obzira na to da li se Dada ubila ili su je ubili, a mi smo duboko, kao i naše tužilaštvo, uvereni da je ubijena, najvažnija je činjenica da je Dada Vujasinović svojim istraživačkim novinarskim delom u najgora vremena ostavila traga koji ne sme da se zaboravi.
„Veoma sam iznenađen medijskom prašinom koja se podigla oko naše inicijative“, kaže predsednik UNV-a Igor Aleksić. „Najslikovitije moj stav odražava da sam član UNS-a i NUNS-a, jer želim da se stvori već jedinstveni front novinara. Slažem se s potpredsednicom NUNS-a da je neka vrsta lustracije u našoj profesiji potrebna, ali to ne znači da ovako lepu ideju treba proizvoljno zamagljivati radi kratkoročne medijske koristi, a uz profesionalnu dugoročnu štetu. Lično smatram da je NUNS kvalitetnije udruženje od UNS-a ali mislim da je u slučaju inicijative za Ulicu Dade Vujasinović zakazalo. Zato podvlačim da je jasno da NUNS i UNS podržavaju ideju da se ulica u Zrenjaninu zove po Radislavi Dadi Vujasinović, ali tu neospornu činjenicu u javnosti zamagljuju njihovi s inicijativom samom nevezani animoziteti. Dalje, sve filosofski nastrojene intelektualce pitaću: Da li je štetno da se ulica zove po hrabroj novinarki poput Dade? Nije?
A gde je onda problem? Mi kao Udruženje novinara Vojvodine ne možemo raditi posao tužilaštva i policije ali ih na svoj način možemo uporno podsećati da iza sebe imaju kompromitovan slučaj. I to ne jedan već plejadu ubijenih novinara od pera čija ubistva nisu rešena. Iskreno kažem da se kao novinar osećam nesigurno. U ovoj zemlji je ubijen predsednik Zoran Đinđić, kolege Milan Pantić, Slavko Ćuruvija... Pitam ko je sledeći i da li smo danas sigurniji ako organizovani kriminal zna da se takva ubistva po pravilu ne rešavaju? Čak i da jednog dana neka volšebna presuda kaže da se Dada ubila, što je s obzirom na nove dokaze i na opstrukciju celog starog postupka iracionalno tvrditi, ja ću opet biti ponosan na ulicu s njenim imenom. Kao što sam ponosan kad uzmem bilo koju knjigu Branka Ćopića. Ali, Branko se ubio a Dada nije. Uveren sam da će vreme, makar i kad nas više ne bude, dati svoj konačni sud. Na kraju molim medije da se ostave upotrebe naše inicijative na pogrešan način. Kolegijalno je poštovati one kojih više nema.“, zaključio je predsednik Udruženja novinara Vojvodine (UNV) Igor Aleksić.
UDRUŽENJE NOVINARA VOJVODINE (UNV)
ILUSTRACIJA: ULJE NA PLATNU, ZDRAVKO MADIĆ, JEDAN OD MOTIVA IZ SERIJALA "MAGLA"
Ma svi su isti... samo se svadjaju kao sad da ne kazem ko. Dosta nam je svadja, pljuvanja, izvrtanja, dokle, bre!
ОдговориИзбришиNovinar