PI-AR NEPISMENOST

07.05.2010, Dnevnik

Zrenjaninske medije dave saopštenjima nepismenih portparola

Lopov delovao u predelu katanca

Hrpa polupismenih ili nepismenih saopštenja zapljusnula je ovih dana zrenjaninske medije, što je ponovo otvorilo priču o tome ko su ljudi čije je zaduženje da komuniciraju s novinarima i javnošću i kakva im je kompetencija.

Već danima iz gradske kuće „Gomeks“ stiže saopštenje, povodom manifestacije „Dani cveća“, sastavljeno iz nekoliko rečenica koje obiluju brojnim štamparskim i gramatičkim greškama.

“’Sajam cveće’ održaće se samo 6. maj na platou ispred trgovine “Total” u ulici Marka Orašković a bb, potrošači će imati priliku da razgledaju, kupuju i uživaju u cveću i dekorativnom bilju. Sajam će trajati u intervalu od 9 do 20 časova. Potvrđen je dolazak 8 izlagača svih vrsta cveća i cvetnih aranžamana“ – doslovno piše, pa još: “’Gomeks’ podseća svoje potrošaće da popravljamo raspolož enje stalnim akcijama koje se nastavljaju i tokom maja. Akcije jedan proizvod po izvarednoj ceni samo četvrtkom, koji se može naći u dnevnim novinama “Blic”, se nastavlja i 6. maja”!

Zahvaljujući saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu, novinari su mogli saznati za novu, valjda pravno potkovanu, definiciju obijanja trgovine. Naime, opisujući krivično delo za koje se tereti jedan od osumnjičenih, Tužilaštvo navodi da je on “upotrebom fizičke snage i ključa za odvrtanje točkova delovao u predelu katanca kojima je bila zatvorena zaštitna rešetka na kiosku”?!

Isti lopov je “delovao i u predelu između ragastova vrata i brave ne prodavnici”. Jedna od partija koja je juče proslavila stranačku slavu – Đurđevdan, izazvala je podsmeh regionalne radio-stanice Zrenjanin. Pozivnica za ovaj događaj naslovljena je, ni manje, ni više, nego za “radijo”!

Pi-Ar Pozorišnog kluba “Zeleno zvono” Helena Dekanj kaže da je poslednjih godina institucija portparola sve popularnija, pa maltene svaka kafanica ili bakalnica ima osobu zaduženu za odnose s javnošću.
– Nisam sigurna u to koliko to doprinosi samom zanimanju i shvatanju tog posla. I sama sam se načitala poprilično nepismenih saopštenja. Ipak, gradske institucije kulture, pre svega Narodni muzej i pozorište, vode računa o tome da Pi-Ar posao povere kvalifikovanim kadrovima – ističe Helena Dekanj.
Ž. Balaban

UNV PRIKUPLJA I PROCENJUJE NASLOVE ZA KONGRESNU BIBLIOTEKU U VAŠINGTONU

VAŠINGTON-ZRENJANIN:

Sedmog maja dve hiljade desete godine, UNV je dogovorio za nas važnu saradnju sa Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu, Sjedinjene Američke Države. Udruženje novinara Vojvodine će prikupljati važnu populističku i naučnu literaturu o novinarstvu, tj. o medijima na teritoriji Srbije, procenjivati je, pa najvažnije naslove prosleđivati na trajno čuvanje Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu. Reč je o instituciji koja je jedna od najstarijih i najvećih na svetu u svojoj oblasti, a njene usluge koriste svi zainteresovani ljudi sa različitih meridijana, s tim što naglašavamo da je među njima mnoštvo uglednih naučnika. Svi zainteresovani autori knjiga i drugih publikacija o novinarstvu i medijima slobodno se mogu javiti na info(at)unv.rs, pa nam i poslati svoje knjige u tri primerka. Jedan primerak ćemo zadržati za našu arhivu, a dva slati Kongresnoj biblioteci na katalogizaciju i filmovanje. UNV na sebe preuzima troškove slanja i dobijanja dozvola za izvoz knjiga iz zemlje. Smatramo da je ovakva saradnja važna za nauku i kulturu Srbije.

POSETA IGORA ALEKSIĆA TIRANI: NOVO POGLAVLJE U MEĐUSOBNIM ODNOSIMA NOVINARA SRBIJE I ALBANIJE

Tirana: Predsednik Udruženja novinara Vojvodine (UNV) Igor Aleksić završio je trodnevnu posetu Tirani, to jest tamošnjoj Uniji albanskih novinara (UAN), koja je trajala od 20. do 22. aprila 2010. 

Predsednici UNV i UAN, Igor Aleksić i Aleksander Čipa, potpisali su protokol o saradnji:

„Ovaj memorandum između naših organizacija konkretan je korak ka daljoj saradnji i razmeni između srpskih i albanskih novinara. Cilj nam je poboljšavanje kontakata i jačanje veza između dve organizacije, pogotovo imajući u vidu medijsku realnost na našim prostorima, te njene probleme“, kaže se između ostalog u memorandumu o saradnji. U memorandumu se naglašava da je ovo početni korak koji je pokušaj harmonizacije odnosa između novinara dve zemlje, to jest povezivanja svih novinara Balkana radi bolje odbrane profesije od svih vrsta pritisaka.

Predsednik Udruženja novinara Vojvodine Igor Aleksić  zvanično se susreo i sa Andreom Srefanijem, čelnikom globalne medijske organizacije Ajreks (IREX) za područje Albanije, koji ga je sa pozicije jednog od najpoznatijih stručnjaka za medijsku oblast, upoznao sa tamošnjom situacijom. Stefani je naglasio da novinari u Albaniji trpe ogromne pritiske različitih centara moći, da su često čak i prebijani u osvetničkim prepadima, ali da ni jedan kolega u Albaniji nije ubijen zbog onoga što je pisao ili govorio. Međutim, Stefani smatra da je u Albaniji novinarska profesija nejaka i da mora da se bori za bolje pozicije, kao i svi novinari Balkana.

Aleksić je bio i gost jednog od najvećih dnevnih listova u Albaniji „Shqip”. Posetio je i Ambasadu Republike Srbije u Tirani gde je porazgovarao sa otpravnikom poslova Miroljubom Zarićem i konzulom Predragom Mitićem, koji su ga obavestili o kulturnim potrebama srpsko-crnogorske manjine na Skadru, pa se tako rodila i ideja da bude organizovan dan TV Festivala Pres vitez za našu manjinu u Albaniji. Aleksić je održao i predavanje studentima žurnalistike Univerziteta UFO, koji su ga propratili velikim pljeskom, a prilazili su mu s dodatnim pitanjima i posle predavanja čija je tema bila „Položaj medija i novinarske struke u globalnom kontekstu“. Aleksić je i javno pozvao novinare Albanije da uzmu veće učešće na TV Festivalu Pres vitez u Srbiji, na pres konferenciji koju je organizovao UAN. Svi izveštači su bili blagonakloni prema Aleksiću, koji je jedino odbio da odgovara na politička pitanja o Kosovu, iznoseći stanovište da je to prevashodni posao političara dve zemlje.

(Na fotografiji: Aleksandar Čipa, predsednik Unije albanskih novinara, predstavnik nove, mlade, proevropske generacije medijskih radnika u Albaniji)

LIST DNEVNIK: SUDBINA VEZANA ZA TV VOJVODINE

MIKROFON ZAMENIO ZA TRAKTOR


IŠTVAN DOMORAD NAPUSTIO DRŽAVNU TELEVIZIJU ZBOG – GLADIOLA

Već decenijama mladi sve češće napuštaju sela i poljoprivredu i traže drugi
posao na betonu, a oni koji studiraju u velikim gradovima – tamo i ostaju.
Biografija Ištvana Domorada iz Kupusine je obrnuta. Nakon osam godina života u
Novom Sadu, gde je studirao na Prirodnomatematič kom fakultetu i radio kao TV
spiker u mađarskoj redakciji TV, odlučio je da sve napusti i vrati se u svoje
rodno selo.
– Studirao sam matematiku, ali se već na drugoj godini zaposlio na Televiziji i
sve to izdržao osam godina. Urbani život mi baš i nije prijao jer tamo niko
nikoga ne poznaje, pa ni prvog komšiju u zgradi. Tada je i Televizija bila u
finansijskoj krizi, pa nisam dobijao platu, a i kad stigne, sve je to bilo malo
da bih mogao planirati budućnost. U to vreme se i brat odselio u Suboticu, pa
sam razmislio i odlučio da je, ipak, najbolje da se vratim na porodič no
imanje. Posle 12 godina znam da nisam pogrešio – tvrdi domaćin.
U Kupusinu se oženio Suzanom, medicinskom sestrom kojoj je, kao najboljem đaku
somborske Srednje medicinske škole, u bolnici bio obezbeđen posao, ali je i ona
brzo odlučila da ga napusti i sa suprugom krene u paorluk.
– Mnogo se radi, ali baš i ne umiremo od posla. Plandujemo nedeljom i
praznicima, idemo i na godišnji odmor i nikad ne bih menjala Kupusinu za veliki
grad, niti za posao u firmi. Ovde smo svoje gazde, biciklom mogu obići celo
selo, gde se svi znamo – zadovoljna je Suzana. Uz pomoć Ištvanovih roditelja
obrađuju 20 jutara i to je, s obzirom na ulaganja, njima sasvim dovoljno.
Sadnice jabuka na nešto više od hektara pre dve godine su iz subvencije
opremili sistemom navodnjavanja "kap po kap". Na ostalim površ inama gaje
žitarice i kukuruz, a u deset plastenika cveće – najviše je lukovica gladiola,
oko 100.000 , zatim dve hiljade lizijartusa i hiljadu godecija.
– Počeli smo da uzgajamo gladiole na otvorenom, ali i pod folijom, jer najbolje
se prodaju one koje stignu u rano proleće i kasnu jesen. Ne proizvodimo za
poznatog kupca, već cveće prodajemo u Novom Sadu, Somboru i drugim mestima i
prema dosadašnjem iskustvu, to je količina za koju ima tržišta – kaže Domorad,
i dodaje da su jedne godine zasadili 250.000 gladiola, međutim, prodaja je
morala ići preko nakupaca i zarada nije bila veća nego s prepolovljenom
količinom.
Porodica Domorad ima voćnjak već 30 godina. Sada je obnovljen i sređen, ali
nemaju nameru da ga šire. – Pre neku godinu industrijska jabuka je plaćena kao
sad prva klasa. Lane je izuzetno rodila i teško je bilo naći kupca. Uspeli smo
da spakujemo u gajbice dva vagona kupcu koji je došao po njih u Kupusinu. Više
od vagona „sabili“ smo u zemlju, jer one koje nisu prva klasa niko nije hteo,
čak ni džabe. Zarada nam je to što sami sve radimo, čak i zaštitu, uz pomoć
literature i Interneta – priča Ištvan dok čeka kupca rasada za cveće.

ČLANARINA ZA 2010.

1. redovni članovi: 1000 dinara.
2. pripravni članovi: 500 dinara (studenti).
3. pridruženi članovi: 1000 dinara.
4. počasni članovi: 0 dinara u prvoj godini članstva, a zatim kao redovni članovi.
5. povlašćeni članovi (za nezaposlene i penzionere koji su materijalno ugroženi): 500 dinara.
6. Članovi s otpisanom članarinom: 0 dinara.

Skupština je odlučila da svim profesionalnim medijskim radnicima (ukoliko se izjasne da nisu u mogućnosti da plate čalanarinu) dodeli besplatne članske knjižice, koje će im dati sva prava, pa i da budu birani u organe osim UNV, osim prava glasa na Skupštini UNV.




Члан 10. Статута УНВ:
Врсте чланова:
Чланови УНВ-а могу бити:
1. редовни чланови
2. приправни чланови
3. придружени чланови
4. почасни чланови
5. повлашћени чланови (за незапослене и пензионере који су материјално угрожени).
6. Чланови с отписаном чланарином.

Члан 11. Статута УНВ:

Редовни чланови УНВ-а су новинари и други медијски радници штампаних, електронских и нових медија, новинских агенција, независно од радног статуса.

Приправни чланови УНВ-а су студенти који се баве или намеравају да се баве новинарством.

Придружени чланови УНВ-а су страни држављани новинари и други медијски радници који извештавају из Србије или раде за медије у Србији, као и држављани Србије који у другим земљама раде или сарађују са медијима на српском и другим језицима који су у службеној употреби у Србији.

Почасни чланови УНВ-а су истакнути појединци који раде у домаћим и страним медијским организацијама, невладиним и владиним организацијама и удружењима грађана, универзитетима, привредним друштвима, дипломатским представништвима као и културним и спортским институцијама, који својим деловањем доприносе остварењу циљева УНВ-а.

Повлашћени могу бити материјално угрожени, тј. незапослени и пензионери.

Чланови с отписаном чланарином могу бити сви они чланови којима Извршни одбор одобри такав статус, у циљу омасовљавања организације, али без права гласа на Скупштини.

JAVNO GLASILO UDRUŽENJE NOVINARA VOJVODINE - GENERALNI SERVIS

Pokrenuli smo i registrovali svoje sedmično javno glasilo.
Назив јавног гласила: UDRUŽENJE NOVINARA VOJVODINE - GENERALNI SERVIS

Регистарски број: NA000020
Оснивач: "Удружење новинара Војводине"
Матични број оснивача: 28008732
Статус јавног гласила: Регистрован

ODJECI - TANJUG JAVLJA: UNV OSNIVA NACIONALNO UDRUŽENJE

UNV-UDRUŽENJE-OSNIVANJE

UNV osniva dodatno nacionalno udruženje

BEOGRAD, 13. aprila (Tanjug) - Udruženje novinara Vojvodine (UNV) saopštilo je danas da će osnovati i dodatno nacionalno udruženje, jer smatra da je sasvim legalno i korisno da pokrajinski novinari deluju na nacionalnom nivou.

Povodom inicijative Udruženja novinara Srbije (UNS) da nacionalne organizacije naprave zajedničku, objedinjenu komisiju za prijem u članstvo, UNV ideju podržava ako se toj komisiji dodeli ingerencija da sačini kompletnu reviziju starih prijema članova.

Kada je reč o kampanji za ujedinjenje dva udruženja UNS-a i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), UNV smatra da je štetna ako je potrebno u to ime ugasiti bilo koje od ta dva pravna lica.

Konkurencija u ovoj oblasti je više nego potrebna, a jedinstvo se može postići kroz formiranje Asocijacije referentnih medijskih udruženja Srbije, ali i uz zajedničku volju, smatra UNV.

U saopštenju se navodi da UNV smatra da inicijator ideje u svojim redovima ima ljude koji ne ispunjavaju formalne uslove propisane u sopstvenom statutu.

UNS je Skupštini NUNS-a, koja je održana u subotu, uputilo predlog da dva udruženja formiraju zajedničku komisiju za prijem novinara u njihovo članstvo, ali da predlog nije stavljen na dnevni red skupštine.

Namera UNS-a bila je da novinari koji žele da postanu članovi nekog novinarskog udruženja budu primani po istim kriterijumima, s tim da se nakon prijema sami opredele kojeg će udruženja biti članovi.

Takav pristup bi, prema mišljenju UNS-a, doprineo podizanju kvaliteta novinarske profesije i samih udruženja.